Псалми 73

1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

Un Salmo de Asaf. Dios es ciertamente bueno con Israel. Con los que tienen pureza en sus mentes.

2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

Pero yo caí, y mis pies comenzaron a resbalar,

3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

porque tuve celos de pretenciosos, y vi que le iba muy bien a los malvados.

4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.

Parecen nunca enfermarse; lucen fuertes y saludables.

5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.

Ellos no tienen problemas como los demás, y no son afectados por los desastres como el resto del mundo.

6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.

Su collar es su orgullo, y se visten con violencia.

7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

Sus ojos sobresalen por su gordura, y sus mentes están llenas de vanidad y egoísmo.

8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

Ellos se burlan de las personas y hablan con maldad. Con arrogancia y crueldad lanzan amenazas.

9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

En su hablar irrespetan al cielo, y difaman a los habitantes de la tierra.

10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.

Por ello la gente los busca y creen todo lo que ellos dicen.

11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?

“Dios no se dará cuenta”, dicen. “¡El Altísimo no sabe nada de lo que está pasando!”

12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.

¡Miren a los malvados! ¡No tienen nada de qué preocuparse en el mundo y siempre están ganando dinero!

13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

Ha sido inútil mantener mi mente pura y mis manos limpias.

14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

Soy maldito con sufrimientos todo el día; cada mañana sufro castigo.

15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.

Si le hubiese hablado así a otros habría traicionado a tu pueblo, Señor.

16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.

Así que reflexioné y traté de entenderlo, pero parecía muy difícil para mi,

17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

hasta que fui al Templo de Dios. Entonces entendí el fin de los malvados.

18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

Porque tu los mandas por un camino resbaladizo. Los envías a la destrucción.

19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

¡Cuán rápido son destruidos! Su fin es espantoso.

20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

Como al despertar después de un sueño, Señor, te olvidarás de ellos.

21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

En ese tiempo mis pensamientos se volvieron amargos. Me sentí atravesado con cuchillos.

22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.

Era necio e ignorante. Como una bestia salvaje delante de ti.

23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.

Sin embargo, siempre estoy contigo, y tú sostienes mi mano.

24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.

Tú me dices qué hacer, y al final me recibirás en tu gloria.

25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.

¿A quién más he de ver en el cielo si no a ti? Y en la tierra no anhelo nada sino a ti.

26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.

Mi cuerpo y mi mente podrás fallar, pero Dios es el fundamento de mi vida. Él es mío para siempre!

27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.

Los que están lejos de Dios morirán. Tú destruirás a los que te son infieles.

28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.

¡Pero yo amo estar cerca de Dios! He elegido al Señor Dios como mi protector, y contaré todo lo que has hecho.