Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Los proverbios de Salomón, hijo de David, rey de Israel.
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
Estos proverbios son para alcanzar sabiduría e instrucción, y para reconocer los dichos que proporcionan conocimiento.
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
Los proverbios educan en razón, en vivir bien, en el sano juicio, y en actuar con justicia.
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
Dan discernimiento a los inmaduros, así como conocimiento y discreción a los jóvenes.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Las personas sabias escucharán y aprenderán aún más, y los que tienen buen juicio aprenderán a guiar a otros,
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
entendiendo los proverbios y los enigmas, así como los dichos y preguntas de los sabios.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
El verdadero conocimiento comienza con la honra al Señor, pero los insensatos se burlan de la sabiduría y del buen consejo.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Hijo mío, presta atención a la instrucción de tu padre, y no rechaces la enseñanza de tu madre.
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
Son como una corona de gracia para adornar tu cabeza, y como dijes para tu cuello.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Hijo mío, si alguna persona malvada quisiera tentarte, no cedas.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Podrán decirte: “Ven con nosotros. Escondámonos y alistémonos para matar a cierta persona. ¡Hagámosle una emboscada y vamos a divertirnos!
¡Vamos y quemémoslo vivo, y llevémoslo a la tumba, aunque aún está sano! (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
Así podremos tomar sus pertenencias de valor, y llenaremos nuestros hogares con lo que habremos robado!
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
¡Ven con nosotros y comprartiremos las ganancias!”
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Hijo mío, no sigas sus caminos. No vayas en la misma dirección con ellos.
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
Porque ellos se corren para hacer el mal, y se apresuran en causar violencia y cometer asesinatos.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
De nada sirve ponerle una trampa a las aves si ellas la pueden ver.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Sin embargo, estas personas malvadas se ocultan y están listas para matar a otros, pero ellos mismos son las víctimas. ¡Sus trampas son para ellos mismos!
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Esto es lo que te ocurrirá, si te enriqueces cometiendo crímenes: ¡Morirás!
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
La sabiduría grita por las calles. Ella clama en las plazas.
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
Grita en las esquinas llenas, y explica su mensaje en las puertas de la ciudad:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
“¿Hasta cuándo amarán la insensatez, ustedes insensatos? ¿Hasta cuando, ustedes burladores, disfrutarán de sus burlas? ¿Hasta cuándo los tontos odiarán el conocimiento?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Presten atención a mis advertencias, y yo derramaré sobre ustedes mis pensamientos más profundos. Les explicaré todo lo que sé.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
“Porque yo los he llamado pero ustedes se han negado a escuchar. Les extendí mi mano, pero no les importó.
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
Ignoraron mi palabra, y no prestaron atención a mis advertencias.
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
“Por eso me reiré de ustedes cuando estén en problemas. Me burlaré cuando el pánico se apodere de ustedes.
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
Cuando el pánico caiga sobre ustedes como una tormenta, y la angustia los golpee como un torbellino. Cuando sobre ustedes venga el dolor y lamento,
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
clamarán a mi pidiendo ayuda, pero yo no responderé. Me buscarán por todas partes, pero no me encontrarán.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
¿Por qué? Porque aborrecieron el conocimiento, y no eligieron respetar al Señor.
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
Ellos no están dispuestos a aceptar mi consejo, y aborrecen mis advertencias.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
“Por lo tanto, tendrán que comer el fruto de sus propias decisiones, y se saciarán de sus propios planes retorcidos.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Los necios mueren por su propia rebeldía. Los tontos son destruidos por su descuido.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Pero todos los que me oyen estarán seguros, y vivirán sin preocuparse de problema alguno”.
