Књига проповедникова 1
1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
He aquí las palabras del Maestro, el rey de Jerusalén, hijo de David.
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
“¡Todo pasa, todo es tan temporal! Todo es tan difícil de entender”, dice el Maestro.
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
¿Qué provechoobtienesde trabajar como un esclavo en esta vida?
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
La gente viene y va, pero la tierra es eterna.
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
El sol sale, y el sol se pone, y luego vuelve corriendo a su lugar para salir de nuevo.
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
El viento sopla hacia el sur y luego gira hacia el norte. Gira y gira, y finalmente da una vuelta completa.
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
Todos los arroyos desembocan en el mar, pero el mar nunca se llena. Los arroyos vuelven al lugar de donde vinieron.
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
Todo sigue su curso. No puedes decir todo lo que hay por decir. No puedes ver todo lo que hay para ver. No se puede oír todo lo que hay para oír.
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
Todo lo que fue seguirá siendo; todo lo que se ha hecho se volverá a hacer. Aquí nunca ocurre nada nuevo.
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
No hay nada que pueda señalar y decir: “¡Mira! Aquí hay algo nuevo”. De hecho, existe desde hace mucho tiempo, mucho antes de nuestra época.
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
El problema es que no recordamos a la gente del pasado, y la gente en el futuro no recordará a los que vinieron antes.
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
Yo soy el Maestro, y fui rey sobre Israel, reinando desde Jerusalén.
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
Decidí enfocar mi mente en explorar, empleando la sabiduría, todo lo que sucede aquí en la tierra. ¡Esta es una tarea difícil que Dios le ha dado a la gente para mantenerla ocupada!
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
Examiné todo lo que la gente hace aquí en la tierra, y descubrí que todo es tan temporal; ¡tratar de entenderlo es como tratar de sujetar el viento!
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
No se puede enderezar lo que está torcido, y no se puede contar lo que no existe.
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
Pensé para mí: “Me he vuelto muy sabio, más sabio que todos los reyes de Jerusalén que me precedieron. Mi mente ha adquirido mucha sabiduría y conocimiento”.
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
Así que decidí usar mi mente para aprender todo sobre la sabiduría, y también sobre la locura y la necedad. Pero descubrí que esto es tan difícil como tratar de agarrar el viento.
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
Porque una gran sabiduría conlleva una gran frustración. Cuanto mayor es el conocimiento, más grande es la afflicción.
