Acts 15
1 And certain men which came down from Judæa taught the brethren, [and said], Except ye be circumcised after the manner of Moses, ye cannot be saved.
И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
2 When therefore Paul and Barnabas had no small dissension and disputation with them, they determined that Paul and Barnabas, and certain other of them, should go up to Jerusalem unto the apostles and elders about this question.
А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
3 And being brought on their way by the church, they passed through Phenice and Samaria, declaring the conversion of the Gentiles: and they caused great joy unto all the brethren.
А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
4 And when they were come to Jerusalem, they were received of the church, and [of] the apostles and elders, and they declared all things that God had done with them.
А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
5 But there rose up certain of the sect of the Pharisees which believed, saying, That it was needful to circumcise them, and to command [them] to keep the law of Moses.
Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
6 And the apostles and elders came together for to consider of this matter.
А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
7 And when there had been much disputing, Peter rose up, and said unto them, Men [and] brethren, ye know how that a good while ago God made choice among us, that the Gentiles by my mouth should hear the word of the gospel, and believe.
И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
8 And God, which knoweth the hearts, bare them witness, giving them the Holy Ghost, even as [he did] unto us;
И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
9 And put no difference between us and them, purifying their hearts by faith.
И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
10 Now therefore why tempt ye God, to put a yoke upon the neck of the disciples, which neither our fathers nor we were able to bear?
Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
11 But we believe that through the grace of the Lord Jesus Christ we shall be saved, even as they.
Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
12 Then all the multitude kept silence, and gave audience to Barnabas and Paul, declaring what miracles and wonders God had wrought among the Gentiles by them.
Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
13 And after they had held their peace, James answered, saying, Men [and] brethren, hearken unto me:
А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
14 Simeon hath declared how God at the first did visit the Gentiles, to take out of them a people for his name.
Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
15 And to this agree the words of the prophets; as it is written,
И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
16 After this I will return, and will build again the tabernacle of David, which is fallen down; and I will build again the ruins thereof, and I will set it up:
Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
17 That the residue of men might seek after the Lord, and all the Gentiles, upon whom my name is called, saith the Lord, who doeth all these things.
Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
Богу су позната од постања света сва дела Његова; (aiōn g165)
19 Wherefore my sentence is, that we trouble not them, which from among the Gentiles are turned to God:
Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20 But that we write unto them, that they abstain from pollutions of idols, and [from] fornication, and [from] things strangled, and [from] blood.
Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
21 For Moses of old time hath in every city them that preach him, being read in the synagogues every sabbath day.
Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
22 Then pleased it the apostles and elders, with the whole church, to send chosen men of their own company to Antioch with Paul and Barnabas; [namely], Judas surnamed Barsabas, and Silas, chief men among the brethren:
Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
23 And they wrote [letters] by them after this manner; The apostles and elders and brethren [send] greeting unto the brethren which are of the Gentiles in Antioch and Syria and Cilicia:
И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
24 Forasmuch as we have heard, that certain which went out from us have troubled you with words, subverting your souls, saying, [Ye must] be circumcised, and keep the law: to whom we gave no [such] commandment:
Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
25 It seemed good unto us, being assembled with one accord, to send chosen men unto you with our beloved Barnabas and Paul,
Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
26 Men that have hazarded their lives for the name of our Lord Jesus Christ.
С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
27 We have sent therefore Judas and Silas, who shall also tell [you] the same things by mouth.
Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
28 For it seemed good to the Holy Ghost, and to us, to lay upon you no greater burden than these necessary things;
Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
29 That ye abstain from meats offered to idols, and from blood, and from things strangled, and from fornication: from which if ye keep yourselves, ye shall do well. Fare ye well.
Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
30 So when they were dismissed, they came to Antioch: and when they had gathered the multitude together, they delivered the epistle:
А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
31 [Which] when they had read, they rejoiced for the consolation.
А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
32 And Judas and Silas, being prophets also themselves, exhorted the brethren with many words, and confirmed [them].
А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
33 And after they had tarried [there] a space, they were let go in peace from the brethren unto the apostles.
И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
34 Notwithstanding it pleased Silas to abide there still.
Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
35 Paul also and Barnabas continued in Antioch, teaching and preaching the word of the Lord, with many others also.
А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
36 And some days after Paul said unto Barnabas, Let us go again and visit our brethren in every city where we have preached the word of the Lord, [and see] how they do.
А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
37 And Barnabas determined to take with them John, whose surname was Mark.
А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
38 But Paul thought not good to take him with them, who departed from them from Pamphylia, and went not with them to the work.
Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
39 And the contention was so sharp between them, that they departed asunder one from the other: and so Barnabas took Mark, and sailed unto Cyprus;
Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
40 And Paul chose Silas, and departed, being recommended by the brethren unto the grace of God.
А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
41 And he went through Syria and Cilicia, confirming the churches.
И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
