Romans 1
1 Paul, a servant of Jesus Christ, called [to be] an apostle, separated unto the gospel of God,
Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,
2 (Which he had promised afore by his prophets in the holy scriptures, )
Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима
3 Concerning his Son Jesus Christ our Lord, which was made of the seed of David according to the flesh;
О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,
4 And declared [to be] the Son of God with power, according to the spirit of holiness, by the resurrection from the dead:
А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,
5 By whom we have received grace and apostleship, for obedience to the faith among all nations, for his name:
Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;
6 Among whom are ye also the called of Jesus Christ:
Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,
7 To all that be in Rome, beloved of God, called [to be] saints: Grace to you and peace from God our Father, and the Lord Jesus Christ.
Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.
8 First, I thank my God through Jesus Christ for you all, that your faith is spoken of throughout the whole world.
Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.
9 For God is my witness, whom I serve with my spirit in the gospel of his Son, that without ceasing I make mention of you always in my prayers;
Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,
10 Making request, if by any means now at length I might have a prosperous journey by the will of God to come unto you.
Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;
11 For I long to see you, that I may impart unto you some spiritual gift, to the end ye may be established;
Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,
12 That is, that I may be comforted together with you by the mutual faith both of you and me.
То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.
13 Now I would not have you ignorant, brethren, that oftentimes I purposed to come unto you, (but was let hitherto, ) that I might have some fruit among you also, even as among other Gentiles.
Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.
14 I am debtor both to the Greeks, and to the Barbarians; both to the wise, and to the unwise.
Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.
15 So, as much as in me is, I am ready to preach the gospel to you that are at Rome also.
Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.
16 For I am not ashamed of the gospel of Christ: for it is the power of God unto salvation to every one that believeth; to the Jew first, and also to the Greek.
Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.
17 For therein is the righteousness of God revealed from faith to faith: as it is written, The just shall live by faith.
Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.
18 For the wrath of God is revealed from heaven against all ungodliness and unrighteousness of men, who hold the truth in unrighteousness;
Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
19 Because that which may be known of God is manifest in them; for God hath shewed [it] unto them.
Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;
20 For the invisible things of him from the creation of the world are clearly seen, being understood by the things that are made, [even] his eternal power and Godhead; so that they are without excuse: (aïdios g126)
Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора. (aïdios g126)
21 Because that, when they knew God, they glorified [him] not as God, neither were thankful; but became vain in their imaginations, and their foolish heart was darkened.
Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.
22 Professing themselves to be wise, they became fools,
Кад се грађаху мудри, полудеше,
23 And changed the glory of the uncorruptible God into an image made like to corruptible man, and to birds, and fourfooted beasts, and creeping things.
И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.
24 Wherefore God also gave them up to uncleanness through the lusts of their own hearts, to dishonour their own bodies between themselves:
Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;
25 Who changed the truth of God into a lie, and worshipped and served the creature more than the Creator, who is blessed for ever. Amen. (aiōn g165)
Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин. (aiōn g165)
26 For this cause God gave them up unto vile affections: for even their women did change the natural use into that which is against nature:
Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.
27 And likewise also the men, leaving the natural use of the woman, burned in their lust one toward another; men with men working that which is unseemly, and receiving in themselves that recompence of their error which was meet.
Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.
28 And even as they did not like to retain God in [their] knowledge, God gave them over to a reprobate mind, to do those things which are not convenient;
И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,
29 Being filled with all unrighteousness, fornication, wickedness, covetousness, maliciousness; full of envy, murder, debate, deceit, malignity; whisperers,
Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;
30 Backbiters, haters of God, despiteful, proud, boasters, inventors of evil things, disobedient to parents,
Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,
31 Without understanding, covenantbreakers, without natural affection, implacable, unmerciful:
Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.
32 Who knowing the judgment of God, that they which commit such things are worthy of death, not only do the same, but have pleasure in them that do them.
А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.
