Acts 1
1 The former treatise have I made, O Theophilus, of all that Jesus began both to do and teach,
Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити
2 Until the day in which he was taken up, after that he through the Holy Ghost had given commandments unto the apostles whom he had chosen:
До дана кад се узнесе, пошто Духом Светим заповеди апостолима које изабра,
3 To whom also he shewed himself alive after his passion by many infallible proofs, being seen of them forty days, and speaking of the things pertaining to the kingdom of God:
Пред којима и по страдању свом показа себе жива многим и истинитим знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божјем.
4 And, being assembled together with [them], commanded them that they should not depart from Jerusalem, but wait for the promise of the Father, which, [saith he], ye have heard of me.
И сабравши их заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које чусте, рече, од мене;
5 For John truly baptized with water; but ye shall be baptized with the Holy Ghost not many days hence.
Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана.
6 When they therefore were come together, they asked of him, saying, Lord, wilt thou at this time restore again the kingdom to Israel?
А они онда који заједно беху, питаху Га говорећи: Господе! Хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?
7 And he said unto them, It is not for you to know the times or the seasons, which the Father hath put in his own power.
А Он им рече: Није ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти;
8 But ye shall receive power, after that the Holy Ghost is come upon you: and ye shall be witnesses unto me both in Jerusalem, and in all Judæa, and in Samaria, and unto the uttermost part of the earth.
Него ћете примити силу кад сиђе Дух Свети на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.
9 And when he had spoken these things, while they beheld, he was taken up; and a cloud received him out of their sight.
И ово рекавши видеше они где се подиже и однесе Га облак из очију њихових.
10 And while they looked stedfastly toward heaven as he went up, behold, two men stood by them in white apparel;
И кад гледаху за Њим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред њима у белим хаљинама,
11 Which also said, Ye men of Galilee, why stand ye gazing up into heaven? this same Jesus, which is taken up from you into heaven, shall so come in like manner as ye have seen him go into heaven.
Који и рекоше: Људи Галилејци! Шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо.
12 Then returned they unto Jerusalem from the mount called Olivet, which is from Jerusalem a sabbath day’s journey.
Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.
13 And when they were come in, they went up into an upper room, where abode both Peter, and James, and John, and Andrew, Philip, and Thomas, Bartholomew, and Matthew, James [the son] of Alphaeus, and Simon Zelotes, and Judas [the brother] of James.
И кад уђоше попеше се у собу где стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.
14 These all continued with one accord in prayer and supplication, with the women, and Mary the mother of Jesus, and with his brethren.
Ови сви једнодушно беху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом Његовом.
15 And in those days Peter stood up in the midst of the disciples, and said, (the number of names together were about an hundred and twenty, )
И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а беше народа заједно око сто двадесет имена):
16 Men [and] brethren, this scripture must needs have been fulfilled, which the Holy Ghost by the mouth of David spake before concerning Judas, which was guide to them that took Jesus.
Људи браћо! Требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду који беше пред онима што ухватише Исуса;
17 For he was numbered with us, and had obtained part of this ministry.
Јер се бројаше с нама, и беше примио део ове службе.
18 Now this man purchased a field with the reward of iniquity; and falling headlong, he burst asunder in the midst, and all his bowels gushed out.
Он дакле стече њиву од плате неправедне, и обесивши се пуче по среди, и изасу се сва утроба његова.
19 And it was known unto all the dwellers at Jerusalem; insomuch as that field is called in their proper tongue, Aceldama, that is to say, The field of blood.
И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховим језиком Акелдама, које значи њива крвна.
20 For it is written in the book of Psalms, Let his habitation be desolate, and let no man dwell therein: and his bishoprick let another take.
Јер се пише у књизи псалтиру: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живео у њему, и: Владичанство његово да прими други.
21 Wherefore of these men which have companied with us all the time that the Lord Jesus went in and out among us,
Треба дакле од ових људи који су били с нама за све време како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,
22 Beginning from the baptism of John, unto that same day that he was taken up from us, must one be ordained to be a witness with us of his resurrection.
Почевши од крштења Јовановог до дана кад се узе од нас, да буде с нама сведок Његовог васкрсења један од ових.
23 And they appointed two, Joseph called Barsabas, who was surnamed Justus, and Matthias.
И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.
24 And they prayed, and said, Thou, Lord, which knowest the hearts of all [men], shew whether of these two thou hast chosen,
И помоливши се Богу рекоше: Ти, Господе! Који познајеш срца свих, покажи једног од ове двојице кога си изабрао,
25 That he may take part of this ministry and apostleship, from which Judas by transgression fell, that he might go to his own place.
Да прими део ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на место своје.
26 And they gave forth their lots; and the lot fell upon Matthias; and he was numbered with the eleven apostles.
И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.
