Acts 14
1 And it came to pass in Iconium, that they went both together into the synagogue of the Jews, and so spake, that a great multitude both of the Jews and also of the Greeks believed.
У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.
2 But the unbelieving Jews stirred up the Gentiles, and made their minds evil affected against the brethren.
А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
3 Long time therefore abode they speaking boldly in the Lord, which gave testimony unto the word of his grace, and granted signs and wonders to be done by their hands.
Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.
4 But the multitude of the city was divided: and part held with the Jews, and part with the apostles.
А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.
5 And when there was an assault made both of the Gentiles, and also of the Jews with their rulers, to use [them] despitefully, and to stone them,
А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
6 They were ware of [it], and fled unto Lystra and Derbe, cities of Lycaonia, and unto the region that lieth round about:
Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
7 And there they preached the gospel.
И онамо проповедаху јеванђеље.
8 And there sat a certain man at Lystra, impotent in his feet, being a cripple from his mother’s womb, who never had walked:
И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.
9 The same heard Paul speak: who stedfastly beholding him, and perceiving that he had faith to be healed,
Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
10 Said with a loud voice, Stand upright on thy feet. And he leaped and walked.
Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
11 And when the people saw what Paul had done, they lifted up their voices, saying in the speech of Lycaonia, The gods are come down to us in the likeness of men.
А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
12 And they called Barnabas, Jupiter; and Paul, Mercurius, because he was the chief speaker.
И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
13 Then the priest of Jupiter, which was before their city, brought oxen and garlands unto the gates, and would have done sacrifice with the people.
А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
14 [Which] when the apostles, Barnabas and Paul, heard [of], they rent their clothes, and ran in among the people, crying out,
А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
15 And saying, Sirs, why do ye these things? We also are men of like passions with you, and preach unto you that ye should turn from these vanities unto the living God, which made heaven, and earth, and the sea, and all things that are therein:
Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
16 Who in times past suffered all nations to walk in their own ways.
Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
17 Nevertheless he left not himself without witness, in that he did good, and gave us rain from heaven, and fruitful seasons, filling our hearts with food and gladness.
И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
18 And with these sayings scarce restrained they the people, that they had not done sacrifice unto them.
И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,
19 And there came thither [certain] Jews from Antioch and Iconium, who persuaded the people, and, having stoned Paul, drew [him] out of the city, supposing he had been dead.
Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
20 Howbeit, as the disciples stood round about him, he rose up, and came into the city: and the next day he departed with Barnabas to Derbe.
А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
21 And when they had preached the gospel to that city, and had taught many, they returned again to Lystra, and [to] Iconium, and Antioch,
И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
22 Confirming the souls of the disciples, [and] exhorting them to continue in the faith, and that we must through much tribulation enter into the kingdom of God.
Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.
23 And when they had ordained them elders in every church, and had prayed with fasting, they commended them to the Lord, on whom they believed.
И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.
24 And after they had passed throughout Pisidia, they came to Pamphylia.
И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.
25 And when they had preached the word in Perga, they went down into Attalia:
И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.
26 And thence sailed to Antioch, from whence they had been recommended to the grace of God for the work which they fulfilled.
И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.
27 And when they were come, and had gathered the church together, they rehearsed all that God had done with them, and how he had opened the door of faith unto the Gentiles.
А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
28 And there they abode long time with the disciples.
И осташе онде не мало времена с ученицима.
