Acts 13
1 Now there were in the church that was at Antioch certain prophets and teachers; as Barnabas, and Simeon that was called Niger, and Lucius of Cyrene, and Manaen, which had been brought up with Herod the tetrarch, and Saul.
А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.
2 As they ministered to the Lord, and fasted, the Holy Ghost said, Separate me Barnabas and Saul for the work whereunto I have called them.
А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.
3 And when they had fasted and prayed, and laid [their] hands on them, they sent [them] away.
Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.
4 So they, being sent forth by the Holy Ghost, departed unto Seleucia; and from thence they sailed to Cyprus.
Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.
5 And when they were at Salamis, they preached the word of God in the synagogues of the Jews: and they had also John to [their] minister.
И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.
6 And when they had gone through the isle unto Paphos, they found a certain sorcerer, a false prophet, a Jew, whose name [was] Bar-jesus:
А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,
7 Which was with the deputy of the country, Sergius Paulus, a prudent man; who called for Barnabas and Saul, and desired to hear the word of God.
Који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.
8 But Elymas the sorcerer (for so is his name by interpretation) withstood them, seeking to turn away the deputy from the faith.
А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.
9 Then Saul, (who also [is called] Paul, ) filled with the Holy Ghost, set his eyes on him,
А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ
10 And said, O full of all subtilty and all mischief, [thou] child of the devil, [thou] enemy of all righteousness, wilt thou not cease to pervert the right ways of the Lord?
Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?
11 And now, behold, the hand of the Lord [is] upon thee, and thou shalt be blind, not seeing the sun for a season. And immediately there fell on him a mist and a darkness; and he went about seeking some to lead him by the hand.
И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.
12 Then the deputy, when he saw what was done, believed, being astonished at the doctrine of the Lord.
Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.
13 Now when Paul and his company loosed from Paphos, they came to Perga in Pamphylia: and John departing from them returned to Jerusalem.
А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
14 But when they departed from Perga, they came to Antioch in Pisidia, and went into the synagogue on the sabbath day, and sat down.
А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
15 And after the reading of the law and the prophets the rulers of the synagogue sent unto them, saying, [Ye] men [and] brethren, if ye have any word of exhortation for the people, say on.
А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
16 Then Paul stood up, and beckoning with [his] hand said, Men of Israel, and ye that fear God, give audience.
А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.
17 The God of this people of Israel chose our fathers, and exalted the people when they dwelt as strangers in the land of Egypt, and with an high arm brought he them out of it.
Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.
18 And about the time of forty years suffered he their manners in the wilderness.
И до четрдесет година прехрани их у пустињи.
19 And when he had destroyed seven nations in the land of Chanaan, he divided their land to them by lot.
И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.
20 And after that he gave [unto them] judges about the space of four hundred and fifty years, until Samuel the prophet.
И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.
21 And afterward they desired a king: and God gave unto them Saul the son of Cis, a man of the tribe of Benjamin, by the space of forty years.
И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.
22 And when he had removed him, he raised up unto them David to be their king; to whom also he gave testimony, and said, I have found David the [son] of Jesse, a man after mine own heart, which shall fulfil all my will.
И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.
23 Of this man’s seed hath God according to [his] promise raised unto Israel a Saviour, Jesus:
Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;
24 When John had first preached before his coming the baptism of repentance to all the people of Israel.
Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.
25 And as John fulfilled his course, he said, Whom think ye that I am? I am not [he]. But, behold, there cometh one after me, whose shoes of [his] feet I am not worthy to loose.
И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.
26 Men [and] brethren, children of the stock of Abraham, and whosoever among you feareth God, to you is the word of this salvation sent.
Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.
27 For they that dwell at Jerusalem, and their rulers, because they knew him not, nor yet the voices of the prophets which are read every sabbath day, they have fulfilled [them] in condemning [him].
Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.
28 And though they found no cause of death [in him], yet desired they Pilate that he should be slain.
И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.
29 And when they had fulfilled all that was written of him, they took [him] down from the tree, and laid [him] in a sepulchre.
И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.
30 But God raised him from the dead:
А Бог васкрсе Га из мртвих.
31 And he was seen many days of them which came up with him from Galilee to Jerusalem, who are his witnesses unto the people.
И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.
32 And we declare unto you glad tidings, how that the promise which was made unto the fathers,
И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;
33 God hath fulfilled the same unto us their children, in that he hath raised up Jesus again; as it is also written in the second psalm, Thou art my Son, this day have I begotten thee.
Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.
34 And as concerning that he raised him up from the dead, [now] no more to return to corruption, he said on this wise, I will give you the sure mercies of David.
А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.
35 Wherefore he saith also in another [psalm], Thou shalt not suffer thine Holy One to see corruption.
Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.
36 For David, after he had served his own generation by the will of God, fell on sleep, and was laid unto his fathers, and saw corruption:
Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.
37 But he, whom God raised again, saw no corruption.
А ког Бог подиже не виде труљење.
38 Be it known unto you therefore, men [and] brethren, that through this man is preached unto you the forgiveness of sins:
Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.
39 And by him all that believe are justified from all things, from which ye could not be justified by the law of Moses.
И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.
40 Beware therefore, lest that come upon you, which is spoken of in the prophets;
Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:
41 Behold, ye despisers, and wonder, and perish: for I work a work in your days, a work which ye shall in no wise believe, though a man declare it unto you.
Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.
42 And when the Jews were gone out of the synagogue, the Gentiles besought that these words might be preached to them the next sabbath.
А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
43 Now when the congregation was broken up, many of the Jews and religious proselytes followed Paul and Barnabas: who, speaking to them, persuaded them to continue in the grace of God.
А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
44 And the next sabbath day came almost the whole city together to hear the word of God.
А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.
45 But when the Jews saw the multitudes, they were filled with envy, and spake against those things which were spoken by Paul, contradicting and blaspheming.
А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.
46 Then Paul and Barnabas waxed bold, and said, It was necessary that the word of God should first have been spoken to you: but seeing ye put it from you, and judge yourselves unworthy of everlasting life, lo, we turn to the Gentiles. (aiōnios g166)
А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима. (aiōnios g166)
47 For so hath the Lord commanded us, [saying], I have set thee to be a light of the Gentiles, that thou shouldest be for salvation unto the ends of the earth.
Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.
48 And when the Gentiles heard this, they were glad, and glorified the word of the Lord: and as many as were ordained to eternal life believed. (aiōnios g166)
А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни. (aiōnios g166)
49 And the word of the Lord was published throughout all the region.
И реч се Божја разношаше по свој околини.
50 But the Jews stirred up the devout and honourable women, and the chief men of the city, and raised persecution against Paul and Barnabas, and expelled them out of their coasts.
Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.
51 But they shook off the dust of their feet against them, and came unto Iconium.
А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.
52 And the disciples were filled with joy, and with the Holy Ghost.
А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.
