Acts 10
1 There was a certain man in Cæsarea called Cornelius, a centurion of the band called the Italian [band],
А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.
2 [A] devout [man], and one that feared God with all his house, which gave much alms to the people, and prayed to God alway.
Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;
3 He saw in a vision evidently about the ninth hour of the day an angel of God coming in to him, and saying unto him, Cornelius.
Он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!
4 And when he looked on him, he was afraid, and said, What is it, Lord? And he said unto him, Thy prayers and thine alms are come up for a memorial before God.
А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;
5 And now send men to Joppa, and call for [one] Simon, whose surname is Peter:
И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:
6 He lodgeth with one Simon a tanner, whose house is by the sea side: he shall tell thee what thou oughtest to do.
Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
7 And when the angel which spake unto Cornelius was departed, he called two of his household servants, and a devout soldier of them that waited on him continually;
И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,
8 And when he had declared all [these] things unto them, he sent them to Joppa.
И казавши им све посла их у Јопу.
9 On the morrow, as they went on their journey, and drew nigh unto the city, Peter went up upon the housetop to pray about the sixth hour:
А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.
10 And he became very hungry, and would have eaten: but while they made ready, he fell into a trance,
И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,
11 And saw heaven opened, and a certain vessel descending unto him, as it had been a great sheet knit at the four corners, and let down to the earth:
И виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;
12 Wherein were all manner of fourfooted beasts of the earth, and wild beasts, and creeping things, and fowls of the air.
У коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.
13 And there came a voice to him, Rise, Peter; kill, and eat.
И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.
14 But Peter said, Not so, Lord; for I have never eaten any thing that is common or unclean.
А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.
15 And the voice [spake] unto him again the second time, What God hath cleansed, [that] call not thou common.
И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.
16 This was done thrice: and the vessel was received up again into heaven.
И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.
17 Now while Peter doubted in himself what this vision which he had seen should mean, behold, the men which were sent from Cornelius had made enquiry for Simon’s house, and stood before the gate,
А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,
18 And called, and asked whether Simon, which was surnamed Peter, were lodged there.
И зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?
19 While Peter thought on the vision, the Spirit said unto him, Behold, three men seek thee.
А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;
20 Arise therefore, and get thee down, and go with them, doubting nothing: for I have sent them.
Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.
21 Then Peter went down to the men which were sent unto him from Cornelius; and said, Behold, I am he whom ye seek: what [is] the cause wherefore ye are come?
А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?
22 And they said, Cornelius the centurion, a just man, and one that feareth God, and of good report among all the nation of the Jews, was warned from God by an holy angel to send for thee into his house, and to hear words of thee.
А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.
23 Then called he them in, and lodged [them]. And on the morrow Peter went away with them, and certain brethren from Joppa accompanied him.
Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.
24 And the morrow after they entered into Cæsarea. And Cornelius waited for them, and had called together his kinsmen and near friends.
И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.
25 And as Peter was coming in, Cornelius met him, and fell down at his feet, and worshipped [him].
А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.
26 But Peter took him up, saying, Stand up; I myself also am a man.
И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.
27 And as he talked with him, he went in, and found many that were come together.
И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.
28 And he said unto them, Ye know how that it is an unlawful thing for a man that is a Jew to keep company, or come unto one of another nation; but God hath shewed me that I should not call any man common or unclean.
И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;
29 Therefore came I [unto you] without gainsaying, as soon as I was sent for: I ask therefore for what intent ye have sent for me?
Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?
30 And Cornelius said, Four days ago I was fasting until this hour; and at the ninth hour I prayed in my house, and, behold, a man stood before me in bright clothing,
И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,
31 And said, Cornelius, thy prayer is heard, and thine alms are had in remembrance in the sight of God.
И рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.
32 Send therefore to Joppa, and call hither Simon, whose surname is Peter; he is lodged in the house of [one] Simon a tanner by the sea side: who, when he cometh, shall speak unto thee.
Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.
33 Immediately therefore I sent to thee; and thou hast well done that thou art come. Now therefore are we all here present before God, to hear all things that are commanded thee of God.
Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.
34 Then Peter opened [his] mouth, and said, Of a truth I perceive that God is no respecter of persons:
А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;
35 But in every nation he that feareth him, and worketh righteousness, is accepted with him.
Него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.
36 The word which [God] sent unto the children of Israel, preaching peace by Jesus Christ: (he is Lord of all: )
Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.
37 That word, [I say], ye know, which was published throughout all Judæa, and began from Galilee, after the baptism which John preached;
Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:
38 How God anointed Jesus of Nazareth with the Holy Ghost and with power: who went about doing good, and healing all that were oppressed of the devil; for God was with him.
Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.
39 And we are witnesses of all things which he did both in the land of the Jews, and in Jerusalem; whom they slew and hanged on a tree:
И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.
40 Him God raised up the third day, and shewed him openly;
Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,
41 Not to all the people, but unto witnesses chosen before of God, [even] to us, who did eat and drink with him after he rose from the dead.
Не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.
42 And he commanded us to preach unto the people, and to testify that it is he which was ordained of God [to be] the Judge of quick and dead.
И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.
43 To him give all the prophets witness, that through his name whosoever believeth in him shall receive remission of sins.
За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.
44 While Peter yet spake these words, the Holy Ghost fell on all them which heard the word.
А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.
45 And they of the circumcision which believed were astonished, as many as came with Peter, because that on the Gentiles also was poured out the gift of the Holy Ghost.
И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.
46 For they heard them speak with tongues, and magnify God. Then answered Peter,
Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:
47 Can any man forbid water, that these should not be baptized, which have received the Holy Ghost as well as we?
Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?
48 And he commanded them to be baptized in the name of the Lord. Then prayed they him to tarry certain days.
И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.
