Псалми 102

1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.

Oración de alguien que está sufriendo y está cansado, encomendando sus problemas al el Señor. Por favor, Señor, ¡escucha mi oración! ¡Escucha mi clamor a ti pidiendo ayuda!

2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.

¡No escondas tu rostro de mí en mis horas de angustia! Vuélvete y escúchame, y responde rápido cuando llamo.

3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.

¡Porque mi vida está desapareciendo como el humo; siento como si mi cuerpo estuviera en llamas!

4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.

¡Soy como la grama que se secó, y se marchitó, ya ni recuerdo cuándo debo comer!

5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.

Mis gemidos me han revestido; mis huesos se dejan ver a través de mi piel.

6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

Soy como un búho del desierto, como una pequeña lechuza entre las ruinas.

7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.

No puedo conciliar el sueño. Soy como un pájaro solitario en la azotea.

8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

Mis enemigos se mofan de mí. Se burlan y maldicen en mi nombre.

9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.

Las cenizas son mi comida; mis lágrimas gotean encima de mi bebida,

10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

Por tu hostilidad y tu enojo, me recogiste y me volviste arrojar bien lejos.

11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.

Mi vida se desvanece lentamente como sombras nocturnas, me estoy marchitando como la grama.

12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.

Pero tú, Señor, reinarás para siempre, tu gloria perdurará por todas las generaciones.

13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;

Te levantarás y tendrás piedad de Jerusalén, porque es tiempo de que seas gentil con la ciudad, el tiempo ha llegado.

14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.

Porque las personas que te siguen aman sus piedras; ¡valoran incluso su polvo!

15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;

Entonces las naciones te temerán, Señor; todos los reyes de la tierra se postrarán ante tu presencia.

16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

Porque el Señor reconstruirá Jerusalén; y aparecerá con gloria.

17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

Atenderá las oraciones de los desamparados; no ignorará sus pedidos.

18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

Que esto sea recordado por las generaciones futuras, para que las personas que aún no han nacido alaben al Señor:

19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

Porque él mira desde los cielos, desde lo más alto de su lugar santo; él observa a la tierra desde su trono,

20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;

para responder a los lamentos de los prisioneros, para liberar a los hijos de la muerte.

21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,

Y como resultadoj la maravillosa naturaleza del Señor será alabada en Jerusalén con alabanzas,

22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

cuando las personas de todos los reinos se reúnan para adorar al Señor.

23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.

Pero, en cuanto a mí, él me quitó la salud cuando era joven, acortando mi vida.

24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

Clamé al Señor, “Mi Dios, ¡No me arrebates mi vida mientras aún soy joven! Tú eres el único que vive para siempre.

25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

Hace mucho tiempo creaste la tierra; hiciste los cielos.

26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

Y ellos llegarán a su fin, pero tú no. Todos ellos se desgastarán como la ropa, y tú los cambiarás y los tirarás.

27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.

Pero tú eres el único que vive para siempre; tus años nunca llegarán a un fin.

28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.

Nuestros hijos vivirán contigo, y los hijos de nuestros hijos crecerán en tu presencia”.