Philippians 1
1 Paul and Timotheus, the servants of Jesus Christ, to all the saints in Christ Jesus which are at Philippi, with the bishops and deacons:
Од Павла и Тимотија, слугу Исуса Христа, свима светима у Христу Исусу који су у Филиби, с владикама и ђаконима:
2 Grace [be] unto you, and peace, from God our Father, and [from] the Lord Jesus Christ.
Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.
3 I thank my God upon every remembrance of you,
Захваљујем Богу свом кад се год опоменем вас,
4 Always in every prayer of mine for you all making request with joy,
Свагда у свакој молитви својој за све вас с радошћу молећи се,
5 For your fellowship in the gospel from the first day until now;
Што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првог дана и до данас;
6 Being confident of this very thing, that he which hath begun a good work in you will perform [it] until the day of Jesus Christ:
Уздајући се у ово исто да ће Онај који је почео добро дело у вама довршити га тја до дана Исуса Христа.
7 Even as it is meet for me to think this of you all, because I have you in my heart; inasmuch as both in my bonds, and in the defence and confirmation of the gospel, ye all are partakers of my grace.
Као што је право да ја ово мислим за све вас, јер вас имам у срцу у оковима својим и у одговору и потврђивању јеванђеља, као све заједничаре са мном у благодати.
8 For God is my record, how greatly I long after you all in the bowels of Jesus Christ.
Јер Бог ми је сведок да вас љубим љубављу Исуса Христа,
9 And this I pray, that your love may abound yet more and more in knowledge and [in] all judgment;
И зато се молим Богу да љубав ваша још више и више изобилује у разуму и свакој вољи,
10 That ye may approve things that are excellent; that ye may be sincere and without offence till the day of Christ;
Да кушате шта је боље, да будете чисти и без спотицања на дан Христов,
11 Being filled with the fruits of righteousness, which are by Jesus Christ, unto the glory and praise of God.
Напуњени плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.
12 But I would ye should understand, brethren, that the things [which happened] unto me have fallen out rather unto the furtherance of the gospel;
Хоћу, пак, да знате, браћо, да ово што се ради са мном изиђе за напредак јеванђеља,
13 So that my bonds in Christ are manifest in all the palace, and in all other [places];
Тако да се разгласи у свој судници и код свих осталих да су моји окови за Христа.
14 And many of the brethren in the Lord, waxing confident by my bonds, are much more bold to speak the word without fear.
И многа браћа у Господу ослободивши се оковима мојим већма смеју говорити реч Божију без страха.
15 Some indeed preach Christ even of envy and strife; and some also of good will:
Истина, једни из зависти и свађе, а једни од добре воље Христа проповедају.
16 The one preach Christ of contention, not sincerely, supposing to add affliction to my bonds:
Тако ови, упркос, Христа објављују нечисто, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима;
17 But the other of love, knowing that I am set for the defence of the gospel.
А ови из љубави, знајући да за одбрану јеванђеља лежим у тамници.
18 What then? notwithstanding, every way, whether in pretence, or in truth, Christ is preached; and I therein do rejoice, yea, and will rejoice.
Шта дакле? Било како му драго, дволичењем или истином, Христос се проповеда; и зато се радујем, а и радоваћу се;
19 For I know that this shall turn to my salvation through your prayer, and the supply of the Spirit of Jesus Christ,
Јер знам да ће ми се ово збити на спасење вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа.
20 According to my earnest expectation and [my] hope, that in nothing I shall be ashamed, but [that] with all boldness, as always, [so] now also Christ shall be magnified in my body, whether [it be] by life, or by death.
Као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у телу мом, било животом или смрћу.
21 For to me to live [is] Christ, and to die [is] gain.
Јер је мени живот Христос, а смрт добитак.
22 But if I live in the flesh, this [is] the fruit of my labour: yet what I shall choose I wot not.
А кад ми живљење у телу плод доноси, то не знам шта ћу изабрати.
23 For I am in a strait betwixt two, having a desire to depart, and to be with Christ; which is far better:
А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било;
24 Nevertheless to abide in the flesh [is] more needful for you.
Али остати у телу потребније је вас ради.
25 And having this confidence, I know that I shall abide and continue with you all for your furtherance and joy of faith;
И ово знам јамачно да ћу бити и остати код свих вас на ваш напредак и радост вере,
26 That your rejoicing may be more abundant in Jesus Christ for me by my coming to you again.
Да хвала ваша мноме изобилује у Христу Исусу кад вам опет дођем.
27 Only let your conversation be as it becometh the gospel of Christ: that whether I come and see you, or else be absent, I may hear of your affairs, that ye stand fast in one spirit, with one mind striving together for the faith of the gospel;
Само живите као што се пристоји јеванђељу Христовом, да вас видим кад дођем или ако вам не дођем да чујем за вас да стојите у једном духу и једнодушно борите се за веру јеванђеља,
28 And in nothing terrified by your adversaries: which is to them an evident token of perdition, but to you of salvation, and that of God.
И ни у чем да се не плашите од противника; које је њима знак погибли а вама спасења, и то од Бога;
29 For unto you it is given in the behalf of Christ, not only to believe on him, but also to suffer for his sake;
Јер се вама дарова, Христа ради, не само да Га верујете него и да страдате за Њ,
30 Having the same conflict which ye saw in me, and now hear [to be] in me.
Имајући ону исту борбу какву у мени видесте и сад чујете за мене.
