John 8
1 Jesus went unto the mount of Olives.
А Исус отиде на гору Маслинску.
2 And early in the morning he came again into the temple, and all the people came unto him; and he sat down, and taught them.
А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.
3 And the scribes and Pharisees brought unto him a woman taken in adultery; and when they had set her in the midst,
А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду
4 They say unto him, Master, this woman was taken in adultery, in the very act.
Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;
5 Now Moses in the law commanded us, that such should be stoned: but what sayest thou?
А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?
6 This they said, tempting him, that they might have to accuse him. But Jesus stooped down, and with [his] finger wrote on the ground, [ as though he heard them not].
Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).
7 So when they continued asking him, he lifted up himself, and said unto them, He that is without sin among you, let him first cast a stone at her.
А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.
8 And again he stooped down, and wrote on the ground.
Па се опет саже доле и писаше по земљи.
9 And they which heard [it], being convicted by [their own] conscience, went out one by one, beginning at the eldest, [even] unto the last: and Jesus was left alone, and the woman standing in the midst.
А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.
10 When Jesus had lifted up himself, and saw none but the woman, he said unto her, Woman, where are those thine accusers? hath no man condemned thee?
А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?
11 She said, No man, Lord. And Jesus said unto her, Neither do I condemn thee: go, and sin no more.
А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.
12 Then spake Jesus again unto them, saying, I am the light of the world: he that followeth me shall not walk in darkness, but shall have the light of life.
Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.
13 The Pharisees therefore said unto him, Thou bearest record of thyself; thy record is not true.
Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.
14 Jesus answered and said unto them, Though I bear record of myself, [yet] my record is true: for I know whence I came, and whither I go; but ye cannot tell whence I come, and whither I go.
Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
15 Ye judge after the flesh; I judge no man.
Ви судите по телу, ја не судим никоме.
16 And yet if I judge, my judgment is true: for I am not alone, but I and the Father that sent me.
И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.
17 It is also written in your law, that the testimony of two men is true.
А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.
18 I am one that bear witness of myself, and the Father that sent me beareth witness of me.
Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.
19 Then said they unto him, Where is thy Father? Jesus answered, Ye neither know me, nor my Father: if ye had known me, ye should have known my Father also.
Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.
20 These words spake Jesus in the treasury, as he taught in the temple: and no man laid hands on him; for his hour was not yet come.
Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.
21 Then said Jesus again unto them, I go my way, and ye shall seek me, and shall die in your sins: whither I go, ye cannot come.
А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.
22 Then said the Jews, Will he kill himself? because he saith, Whither I go, ye cannot come.
Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?
23 And he said unto them, Ye are from beneath; I am from above: ye are of this world; I am not of this world.
И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.
24 I said therefore unto you, that ye shall die in your sins: for if ye believe not that I am [he], ye shall die in your sins.
Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.
25 Then said they unto him, Who art thou? And Jesus saith unto them, Even [the same] that I said unto you from the beginning.
Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.
26 I have many things to say and to judge of you: but he that sent me is true; and I speak to the world those things which I have heard of him.
Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.
27 They understood not that he spake to them of the Father.
Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.
28 Then said Jesus unto them, When ye have lifted up the Son of man, then shall ye know that I am [he], and [that] I do nothing of myself; but as my Father hath taught me, I speak these things.
А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.
29 And he that sent me is with me: the Father hath not left me alone; for I do always those things that please him.
И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.
30 As he spake these words, many believed on him.
Кад ово говораше, многи Га вероваше.
31 Then said Jesus to those Jews which believed on him, If ye continue in my word, [then] are ye my disciples indeed;
Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,
32 And ye shall know the truth, and the truth shall make you free.
И познаћете истину, и истина ће вас избавити.
33 They answered him, We be Abraham’s seed, and were never in bondage to any man: how sayest thou, Ye shall be made free?
Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?
34 Jesus answered them, Verily, verily, I say unto you, Whosoever committeth sin is the servant of sin.
Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.
А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек. (aiōn g165)
36 If the Son therefore shall make you free, ye shall be free indeed.
Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.
37 I know that ye are Abraham’s seed; but ye seek to kill me, because my word hath no place in you.
Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.
38 I speak that which I have seen with my Father: and ye do that which ye have seen with your father.
Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.
39 They answered and said unto him, Abraham is our father. Jesus saith unto them, If ye were Abraham’s children, ye would do the works of Abraham.
Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.
40 But now ye seek to kill me, a man that hath told you the truth, which I have heard of God: this did not Abraham.
А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.
41 Ye do the deeds of your father. Then said they to him, We be not born of fornication; we have one Father, [even] God.
Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.
42 Jesus said unto them, If God were your Father, ye would love me: for I proceeded forth and came from God; neither came I of myself, but he sent me.
А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.
43 Why do ye not understand my speech? [even] because ye cannot hear my word.
Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.
44 Ye are of [your] father the devil, and the lusts of your father ye will do. He was a murderer from the beginning, and abode not in the truth, because there is no truth in him. When he speaketh a lie, he speaketh of his own: for he is a liar, and the father of it.
Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.
45 And because I tell [you] the truth, ye believe me not.
А мени не верујете, јер ја истину говорим.
46 Which of you convinceth me of sin? And if I say the truth, why do ye not believe me?
Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?
47 He that is of God heareth God’s words: ye therefore hear [them] not, because ye are not of God.
Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.
48 Then answered the Jews, and said unto him, Say we not well that thou art a Samaritan, and hast a devil?
Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.
49 Jesus answered, I have not a devil; but I honour my Father, and ye do dishonour me.
Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.
50 And I seek not mine own glory: there is one that seeketh and judgeth.
А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.
Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека. (aiōn g165)
52 Then said the Jews unto him, Now we know that thou hast a devil. Abraham is dead, and the prophets; and thou sayest, If a man keep my saying, he shall never taste of death. (aiōn g165)
Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека. (aiōn g165)
53 Art thou greater than our father Abraham, which is dead? and the prophets are dead: whom makest thou thyself?
Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?
54 Jesus answered, If I honour myself, my honour is nothing: it is my Father that honoureth me; of whom ye say, that he is your God:
Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.
55 Yet ye have not known him; but I know him: and if I should say, I know him not, I shall be a liar like unto you: but I know him, and keep his saying.
И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.
56 Your father Abraham rejoiced to see my day: and he saw [it], and was glad.
Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.
57 Then said the Jews unto him, Thou art not yet fifty years old, and hast thou seen Abraham?
Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?
58 Jesus said unto them, Verily, verily, I say unto you, Before Abraham was, I am.
А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.
59 Then took they up stones to cast at him: but Jesus hid himself, and went out of the temple, going through the midst of them, and so passed by.
Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.
