John 7
1 After these things Jesus walked in Galilee: for he would not walk in Jewry, because the Jews sought to kill him.
И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
2 Now the Jews’ feast of tabernacles was at hand.
Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
3 His brethren therefore said unto him, Depart hence, and go into Judæa, that thy disciples also may see the works that thou doest.
Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
4 For [there is] no man [that] doeth any thing in secret, and he himself seeketh to be known openly. If thou do these things, shew thyself to the world.
Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
5 For neither did his brethren believe in him.
Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
6 Then Jesus said unto them, My time is not yet come: but your time is alway ready.
Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
7 The world cannot hate you; but me it hateth, because I testify of it, that the works thereof are evil.
Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
8 Go ye up unto this feast: I go not up yet unto this feast; for my time is not yet full come.
Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
9 When he had said these words unto them, he abode [still] in Galilee.
Рекавши им ово оста у Галилеји.
10 But when his brethren were gone up, then went he also up unto the feast, not openly, but as it were in secret.
А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
11 Then the Jews sought him at the feast, and said, Where is he?
А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
12 And there was much murmuring among the people concerning him: for some said, He is a good man: others said, Nay; but he deceiveth the people.
И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
13 Howbeit no man spake openly of him for fear of the Jews.
Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
14 Now about the midst of the feast Jesus went up into the temple, and taught.
Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
15 And the Jews marvelled, saying, How knoweth this man letters, having never learned?
И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
16 Jesus answered them, and said, My doctrine is not mine, but his that sent me.
Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
17 If any man will do his will, he shall know of the doctrine, whether it be of God, or [whether] I speak of myself.
Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18 He that speaketh of himself seeketh his own glory: but he that seeketh his glory that sent him, the same is true, and no unrighteousness is in him.
Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
19 Did not Moses give you the law, and [yet] none of you keepeth the law? Why go ye about to kill me?
Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
20 The people answered and said, Thou hast a devil: who goeth about to kill thee?
Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
21 Jesus answered and said unto them, I have done one work, and ye all marvel.
Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
22 Moses therefore gave unto you circumcision; (not because it is of Moses, but of the fathers; ) and ye on the sabbath day circumcise a man.
Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
23 If a man on the sabbath day receive circumcision, that the law of Moses should not be broken; are ye angry at me, because I have made a man every whit whole on the sabbath day?
Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
24 Judge not according to the appearance, but judge righteous judgment.
Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
25 Then said some of them of Jerusalem, Is not this he, whom they seek to kill?
Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
26 But, lo, he speaketh boldly, and they say nothing unto him. Do the rulers know indeed that this is the very Christ?
И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
27 Howbeit we know this man whence he is: but when Christ cometh, no man knoweth whence he is.
Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
28 Then cried Jesus in the temple as he taught, saying, Ye both know me, and ye know whence I am: and I am not come of myself, but he that sent me is true, whom ye know not.
Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
29 But I know him: for I am from him, and he hath sent me.
Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
30 Then they sought to take him: but no man laid hands on him, because his hour was not yet come.
Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
31 And many of the people believed on him, and said, When Christ cometh, will he do more miracles than these which this [man] hath done?
А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
32 The Pharisees heard that the people murmured such things concerning him; and the Pharisees and the chief priests sent officers to take him.
Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
33 Then said Jesus unto them, Yet a little while am I with you, and [then] I go unto him that sent me.
Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
34 Ye shall seek me, and shall not find [me]: and where I am, [thither] ye cannot come.
Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
35 Then said the Jews among themselves, Whither will he go, that we shall not find him? will he go unto the dispersed among the Gentiles, and teach the Gentiles?
А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
36 What [manner of] saying is this that he said, Ye shall seek me, and shall not find [me]: and where I am, [thither] ye cannot come?
Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
37 In the last day, that great [day] of the feast, Jesus stood and cried, saying, If any man thirst, let him come unto me, and drink.
А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
38 He that believeth on me, as the scripture hath said, out of his belly shall flow rivers of living water.
Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
39 (But this spake he of the Spirit, which they that believe on him should receive: for the Holy Ghost was not yet [given]; because that Jesus was not yet glorified.)
А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
40 Many of the people therefore, when they heard this saying, said, Of a truth this is the Prophet.
А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
41 Others said, This is the Christ. But some said, Shall Christ come out of Galilee?
Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
42 Hath not the scripture said, That Christ cometh of the seed of David, and out of the town of Bethlehem, where David was?
Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
43 So there was a division among the people because of him.
Тако распра постаде у народу Њега ради.
44 And some of them would have taken him; but no man laid hands on him.
А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
45 Then came the officers to the chief priests and Pharisees; and they said unto them, Why have ye not brought him?
Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46 The officers answered, Never man spake like this man.
А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
47 Then answered them the Pharisees, Are ye also deceived?
Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
48 Have any of the rulers or of the Pharisees believed on him?
Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
49 But this people who knoweth not the law are cursed.
Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
50 Nicodemus saith unto them, (he that came to Jesus by night, being one of them, )
Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
51 Doth our law judge [any] man, before it hear him, and know what he doeth?
Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
52 They answered and said unto him, Art thou also of Galilee? Search, and look: for out of Galilee ariseth no prophet.
Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
53 And every man went unto his own house.
И отидоше сваки својој кући.
