John 6
1 After these things Jesus went over the sea of Galilee, which is [the sea] of Tiberias.
Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
2 And a great multitude followed him, because they saw his miracles which he did on them that were diseased.
И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
3 And Jesus went up into a mountain, and there he sat with his disciples.
А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
4 And the passover, a feast of the Jews, was nigh.
А беше близу пасха, празник јеврејски.
5 When Jesus then lifted up [his] eyes, and saw a great company come unto him, he saith unto Philip, Whence shall we buy bread, that these may eat?
Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
6 And this he said to prove him: for he himself knew what he would do.
А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
7 Philip answered him, Two hundred pennyworth of bread is not sufficient for them, that every one of them may take a little.
Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
8 One of his disciples, Andrew, Simon Peter’s brother, saith unto him,
Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
9 There is a lad here, which hath five barley loaves, and two small fishes: but what are they among so many?
Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
10 And Jesus said, Make the men sit down. Now there was much grass in the place. So the men sat down, in number about five thousand.
А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
11 And Jesus took the loaves; and when he had given thanks, he distributed to the disciples, and the disciples to them that were set down; and likewise of the fishes as much as they would.
А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
12 When they were filled, he said unto his disciples, Gather up the fragments that remain, that nothing be lost.
И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
13 Therefore they gathered [them] together, and filled twelve baskets with the fragments of the five barley loaves, which remained over and above unto them that had eaten.
И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
14 Then those men, when they had seen the miracle that Jesus did, said, This is of a truth that prophet that should come into the world.
А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
15 When Jesus therefore perceived that they would come and take him by force, to make him a king, he departed again into a mountain himself alone.
А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
16 And when even was [now] come, his disciples went down unto the sea,
А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
17 And entered into a ship, and went over the sea toward Capernaum. And it was now dark, and Jesus was not come to them.
И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
18 And the sea arose by reason of a great wind that blew.
А море се подизаше од великог ветра.
19 So when they had rowed about five and twenty or thirty furlongs, they see Jesus walking on the sea, and drawing nigh unto the ship: and they were afraid.
Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
20 But he saith unto them, It is I; be not afraid.
А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
21 Then they willingly received him into the ship: and immediately the ship was at the land whither they went.
Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
22 The day following, when the people which stood on the other side of the sea saw that there was none other boat there, save that one whereinto his disciples were entered, and that Jesus went not with his disciples into the boat, but [that] his disciples were gone away alone;
Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
23 (Howbeit there came other boats from Tiberias nigh unto the place where they did eat bread, after that the Lord had given thanks: )
А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
24 When the people therefore saw that Jesus was not there, neither his disciples, they also took shipping, and came to Capernaum, seeking for Jesus.
Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
25 And when they had found him on the other side of the sea, they said unto him, Rabbi, when camest thou hither?
И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
26 Jesus answered them and said, Verily, verily, I say unto you, Ye seek me, not because ye saw the miracles, but because ye did eat of the loaves, and were filled.
Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
27 Labour not for the meat which perisheth, but for that meat which endureth unto everlasting life, which the Son of man shall give unto you: for him hath God the Father sealed. (aiōnios g166)
Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог. (aiōnios g166)
28 Then said they unto him, What shall we do, that we might work the works of God?
А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
29 Jesus answered and said unto them, This is the work of God, that ye believe on him whom he hath sent.
Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
30 They said therefore unto him, What sign shewest thou then, that we may see, and believe thee? what dost thou work?
А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
31 Our fathers did eat manna in the desert; as it is written, He gave them bread from heaven to eat.
Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
32 Then Jesus said unto them, Verily, verily, I say unto you, Moses gave you not that bread from heaven; but my Father giveth you the true bread from heaven.
Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
33 For the bread of God is he which cometh down from heaven, and giveth life unto the world.
Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
34 Then said they unto him, Lord, evermore give us this bread.
Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
35 And Jesus said unto them, I am the bread of life: he that cometh to me shall never hunger; and he that believeth on me shall never thirst.
А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
36 But I said unto you, That ye also have seen me, and believe not.
Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
37 All that the Father giveth me shall come to me; and him that cometh to me I will in no wise cast out.
Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
38 For I came down from heaven, not to do mine own will, but the will of him that sent me.
Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
39 And this is the Father’s will which hath sent me, that of all which he hath given me I should lose nothing, but should raise it up again at the last day.
А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
40 And this is the will of him that sent me, that every one which seeth the Son, and believeth on him, may have everlasting life: and I will raise him up at the last day. (aiōnios g166)
А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. (aiōnios g166)
41 The Jews then murmured at him, because he said, I am the bread which came down from heaven.
Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
42 And they said, Is not this Jesus, the son of Joseph, whose father and mother we know? how is it then that he saith, I came down from heaven?
И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
43 Jesus therefore answered and said unto them, Murmur not among yourselves.
Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
44 No man can come to me, except the Father which hath sent me draw him: and I will raise him up at the last day.
Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45 It is written in the prophets, And they shall be all taught of God. Every man therefore that hath heard, and hath learned of the Father, cometh unto me.
У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
46 Not that any man hath seen the Father, save he which is of God, he hath seen the Father.
Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни. (aiōnios g166)
48 I am that bread of life.
Ја сам Хлеб живота.
49 Your fathers did eat manna in the wilderness, and are dead.
Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
50 This is the bread which cometh down from heaven, that a man may eat thereof, and not die.
Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
51 I am the living bread which came down from heaven: if any man eat of this bread, he shall live for ever: and the bread that I will give is my flesh, which I will give for the life of the world. (aiōn g165)
Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света. (aiōn g165)
52 The Jews therefore strove among themselves, saying, How can this man give us [his] flesh to eat?
А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
53 Then Jesus said unto them, Verily, verily, I say unto you, Except ye eat the flesh of the Son of man, and drink his blood, ye have no life in you.
А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
54 Whoso eateth my flesh, and drinketh my blood, hath eternal life; and I will raise him up at the last day. (aiōnios g166)
Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: (aiōnios g166)
55 For my flesh is meat indeed, and my blood is drink indeed.
Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
56 He that eateth my flesh, and drinketh my blood, dwelleth in me, and I in him.
Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
57 As the living Father hath sent me, and I live by the Father: so he that eateth me, even he shall live by me.
Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
58 This is that bread which came down from heaven: not as your fathers did eat manna, and are dead: he that eateth of this bread shall live for ever. (aiōn g165)
Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек. (aiōn g165)
59 These things said he in the synagogue, as he taught in Capernaum.
Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
60 Many therefore of his disciples, when they had heard [this], said, This is an hard saying; who can hear it?
Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
61 When Jesus knew in himself that his disciples murmured at it, he said unto them, Doth this offend you?
А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62 [What] and if ye shall see the Son of man ascend up where he was before?
А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
63 It is the spirit that quickeneth; the flesh profiteth nothing: the words that I speak unto you, [they] are spirit, and [they] are life.
Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
64 But there are some of you that believe not. For Jesus knew from the beginning who they were that believed not, and who should betray him.
Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
65 And he said, Therefore said I unto you, that no man can come unto me, except it were given unto him of my Father.
И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
66 From that [time] many of his disciples went back, and walked no more with him.
Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
67 Then said Jesus unto the twelve, Will ye also go away?
А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
68 Then Simon Peter answered him, Lord, to whom shall we go? thou hast the words of eternal life. (aiōnios g166)
Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота. (aiōnios g166)
69 And we believe and are sure that thou art that Christ, the Son of the living God.
И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
70 Jesus answered them, Have not I chosen you twelve, and one of you is a devil?
Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
71 He spake of Judas Iscariot [the son] of Simon: for he it was that should betray him, being one of the twelve.
А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
