John 5
1 After this there was a feast of the Jews; and Jesus went up to Jerusalem.
А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
2 Now there is at Jerusalem by the sheep [market] a pool, which is called in the Hebrew tongue Bethesda, having five porches.
У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
3 In these lay a great multitude of impotent folk, of blind, halt, withered, waiting for the moving of the water.
У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
4 For an angel went down at a certain season into the pool, and troubled the water: whosoever then first after the troubling of the water stepped in was made whole of whatsoever disease he had.
Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
5 And a certain man was there, which had an infirmity thirty and eight years.
А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
6 When Jesus saw him lie, and knew that he had been now a long time [in that case], he saith unto him, Wilt thou be made whole?
Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
7 The impotent man answered him, Sir, I have no man, when the water is troubled, to put me into the pool: but while I am coming, another steppeth down before me.
Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
8 Jesus saith unto him, Rise, take up thy bed, and walk.
Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
9 And immediately the man was made whole, and took up his bed, and walked: and on the same day was the sabbath.
И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
10 The Jews therefore said unto him that was cured, It is the sabbath day: it is not lawful for thee to carry [thy] bed.
Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
11 He answered them, He that made me whole, the same said unto me, Take up thy bed, and walk.
А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
12 Then asked they him, What man is that which said unto thee, Take up thy bed, and walk?
А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
13 And he that was healed wist not who it was: for Jesus had conveyed himself away, a multitude being in [that] place.
А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
14 Afterward Jesus findeth him in the temple, and said unto him, Behold, thou art made whole: sin no more, lest a worse thing come unto thee.
А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
15 The man departed, and told the Jews that it was Jesus, which had made him whole.
А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
16 And therefore did the Jews persecute Jesus, and sought to slay him, because he had done these things on the sabbath day.
И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
17 But Jesus answered them, My Father worketh hitherto, and I work.
А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
18 Therefore the Jews sought the more to kill him, because he not only had broken the sabbath, but said also that God was his Father, making himself equal with God.
И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
19 Then answered Jesus and said unto them, Verily, verily, I say unto you, The Son can do nothing of himself, but what he seeth the Father do: for what things soever he doeth, these also doeth the Son likewise.
А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
20 For the Father loveth the Son, and sheweth him all things that himself doeth: and he will shew him greater works than these, that ye may marvel.
Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
21 For as the Father raiseth up the dead, and quickeneth [them]; even so the Son quickeneth whom he will.
Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
22 For the Father judgeth no man, but hath committed all judgment unto the Son:
Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
23 That all [men] should honour the Son, even as they honour the Father. He that honoureth not the Son honoureth not the Father which hath sent him.
Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
24 Verily, verily, I say unto you, He that heareth my word, and believeth on him that sent me, hath everlasting life, and shall not come into condemnation; but is passed from death unto life. (aiōnios g166)
Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. (aiōnios g166)
25 Verily, verily, I say unto you, The hour is coming, and now is, when the dead shall hear the voice of the Son of God: and they that hear shall live.
Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
26 For as the Father hath life in himself; so hath he given to the Son to have life in himself;
Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
27 And hath given him authority to execute judgment also, because he is the Son of man.
И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
28 Marvel not at this: for the hour is coming, in the which all that are in the graves shall hear his voice,
Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
29 And shall come forth; they that have done good, unto the resurrection of life; and they that have done evil, unto the resurrection of damnation.
И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
30 I can of mine own self do nothing: as I hear, I judge: and my judgment is just; because I seek not mine own will, but the will of the Father which hath sent me.
Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
31 If I bear witness of myself, my witness is not true.
Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
32 There is another that beareth witness of me; and I know that the witness which he witnesseth of me is true.
Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
33 Ye sent unto John, and he bare witness unto the truth.
Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
34 But I receive not testimony from man: but these things I say, that ye might be saved.
А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
35 He was a burning and a shining light: and ye were willing for a season to rejoice in his light.
Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
36 But I have greater witness than that of John: for the works which the Father hath given me to finish, the same works that I do, bear witness of me, that the Father hath sent me.
Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
37 And the Father himself, which hath sent me, hath borne witness of me. Ye have neither heard his voice at any time, nor seen his shape.
И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
38 And ye have not his word abiding in you: for whom he hath sent, him ye believe not.
И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
39 Search the scriptures; for in them ye think ye have eternal life: and they are they which testify of me. (aiōnios g166)
Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене. (aiōnios g166)
40 And ye will not come to me, that ye might have life.
И нећете да дођете к мени да имате живот.
41 I receive not honour from men.
Ја не примам славе од људи.
42 But I know you, that ye have not the love of God in you.
Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
43 I am come in my Father’s name, and ye receive me not: if another shall come in his own name, him ye will receive.
Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
44 How can ye believe, which receive honour one of another, and seek not the honour that [cometh] from God only?
Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
45 Do not think that I will accuse you to the Father: there is [one] that accuseth you, [even] Moses, in whom ye trust.
Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
46 For had ye believed Moses, ye would have believed me: for he wrote of me.
Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
47 But if ye believe not his writings, how shall ye believe my words?
А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
