John 11
1 Now a certain [man] was sick, [named] Lazarus, of Bethany, the town of Mary and her sister Martha.
Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
2 (It was [that] Mary which anointed the Lord with ointment, and wiped his feet with her hair, whose brother Lazarus was sick.)
(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
3 Therefore his sisters sent unto him, saying, Lord, behold, he whom thou lovest is sick.
Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
4 When Jesus heard [that], he said, This sickness is not unto death, but for the glory of God, that the Son of God might be glorified thereby.
А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
5 Now Jesus loved Martha, and her sister, and Lazarus.
А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
6 When he had heard therefore that he was sick, he abode two days still in the same place where he was.
А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
7 Then after that saith he to [his] disciples, Let us go into Judæa again.
А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
8 [His] disciples say unto him, Master, the Jews of late sought to stone thee; and goest thou thither again?
Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
9 Jesus answered, Are there not twelve hours in the day? If any man walk in the day, he stumbleth not, because he seeth the light of this world.
Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
10 But if a man walk in the night, he stumbleth, because there is no light in him.
А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
11 These things said he: and after that he saith unto them, Our friend Lazarus sleepeth; but I go, that I may awake him out of sleep.
Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
12 Then said his disciples, Lord, if he sleep, he shall do well.
Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
13 Howbeit Jesus spake of his death: but they thought that he had spoken of taking of rest in sleep.
А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
14 Then said Jesus unto them plainly, Lazarus is dead.
Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
15 And I am glad for your sakes that I was not there, to the intent ye may believe; nevertheless let us go unto him.
И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
16 Then said Thomas, which is called Didymus, unto his fellowdisciples, Let us also go, that we may die with him.
Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
17 Then when Jesus came, he found that he had [lain] in the grave four days already.
А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
18 Now Bethany was nigh unto Jerusalem, about fifteen furlongs off:
(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
19 And many of the Jews came to Martha and Mary, to comfort them concerning their brother.
И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
20 Then Martha, as soon as she heard that Jesus was coming, went and met him: but Mary sat [still] in the house.
Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
21 Then said Martha unto Jesus, Lord, if thou hadst been here, my brother had not died.
Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
22 But I know, that even now, whatsoever thou wilt ask of God, God will give [it] thee.
А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
23 Jesus saith unto her, Thy brother shall rise again.
Исус јој рече: Брат ће твој устати.
24 Martha saith unto him, I know that he shall rise again in the resurrection at the last day.
Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
25 Jesus said unto her, I am the resurrection, and the life: he that believeth in me, though he were dead, yet shall he live:
А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово? (aiōn g165)
27 She saith unto him, Yea, Lord: I believe that thou art the Christ, the Son of God, which should come into the world.
Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
28 And when she had so said, she went her way, and called Mary her sister secretly, saying, The Master is come, and calleth for thee.
И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
29 As soon as she heard [that], she arose quickly, and came unto him.
А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
30 Now Jesus was not yet come into the town, but was in that place where Martha met him.
Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
31 The Jews then which were with her in the house, and comforted her, when they saw Mary, that she rose up hastily and went out, followed her, saying, She goeth unto the grave to weep there.
А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
32 Then when Mary was come where Jesus was, and saw him, she fell down at his feet, saying unto him, Lord, if thou hadst been here, my brother had not died.
А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
33 When Jesus therefore saw her weeping, and the Jews also weeping which came with her, he groaned in the spirit, and was troubled,
Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
34 And said, Where have ye laid him? They said unto him, Lord, come and see.
И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
35 Jesus wept.
Ударише сузе Исусу.
36 Then said the Jews, Behold how he loved him!
Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
37 And some of them said, Could not this man, which opened the eyes of the blind, have caused that even this man should not have died?
А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
38 Jesus therefore again groaning in himself cometh to the grave. It was a cave, and a stone lay upon it.
А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
39 Jesus said, Take ye away the stone. Martha, the sister of him that was dead, saith unto him, Lord, by this time he stinketh: for he hath been [dead] four days.
Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
40 Jesus saith unto her, Said I not unto thee, that, if thou wouldest believe, thou shouldest see the glory of God?
Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
41 Then they took away the stone [from the place] where the dead was laid. And Jesus lifted up [his] eyes, and said, Father, I thank thee that thou hast heard me.
Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
42 And I knew that thou hearest me always: but because of the people which stand by I said [it], that they may believe that thou hast sent me.
А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
43 And when he thus had spoken, he cried with a loud voice, Lazarus, come forth.
И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
44 And he that was dead came forth, bound hand and foot with graveclothes: and his face was bound about with a napkin. Jesus saith unto them, Loose him, and let him go.
И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
45 Then many of the Jews which came to Mary, and had seen the things which Jesus did, believed on him.
Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
46 But some of them went their ways to the Pharisees, and told them what things Jesus had done.
А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
47 Then gathered the chief priests and the Pharisees a council, and said, What do we? for this man doeth many miracles.
Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
48 If we let him thus alone, all [men] will believe on him: and the Romans shall come and take away both our place and nation.
Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
49 And one of them, [named] Caiaphas, being the high priest that same year, said unto them, Ye know nothing at all,
А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
50 Nor consider that it is expedient for us, that one man should die for the people, and that the whole nation perish not.
И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
51 And this spake he not of himself: but being high priest that year, he prophesied that Jesus should die for that nation;
А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
52 And not for that nation only, but that also he should gather together in one the children of God that were scattered abroad.
И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
53 Then from that day forth they took counsel together for to put him to death.
Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
54 Jesus therefore walked no more openly among the Jews; but went thence unto a country near to the wilderness, into a city called Ephraim, and there continued with his disciples.
А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
55 And the Jews’ passover was nigh at hand: and many went out of the country up to Jerusalem before the passover, to purify themselves.
А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
56 Then sought they for Jesus, and spake among themselves, as they stood in the temple, What think ye, that he will not come to the feast?
Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
57 Now both the chief priests and the Pharisees had given a commandment, that, if any man knew where he were, he should shew [it], that they might take him.
А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
