John 10
1 Verily, verily, I say unto you, He that entereth not by the door into the sheepfold, but climbeth up some other way, the same is a thief and a robber.
Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
2 But he that entereth in by the door is the shepherd of the sheep.
А који улази на врата јесте пастир овцама.
3 To him the porter openeth; and the sheep hear his voice: and he calleth his own sheep by name, and leadeth them out.
Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
4 And when he putteth forth his own sheep, he goeth before them, and the sheep follow him: for they know his voice.
И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5 And a stranger will they not follow, but will flee from him: for they know not the voice of strangers.
А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.
6 This parable spake Jesus unto them: but they understood not what things they were which he spake unto them.
Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.
7 Then said Jesus unto them again, Verily, verily, I say unto you, I am the door of the sheep.
Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
8 All that ever came before me are thieves and robbers: but the sheep did not hear them.
Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
9 I am the door: by me if any man enter in, he shall be saved, and shall go in and out, and find pasture.
Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10 The thief cometh not, but for to steal, and to kill, and to destroy: I am come that they might have life, and that they might have [it] more abundantly.
Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
11 I am the good shepherd: the good shepherd giveth his life for the sheep.
Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
12 But he that is an hireling, and not the shepherd, whose own the sheep are not, seeth the wolf coming, and leaveth the sheep, and fleeth: and the wolf catcheth them, and scattereth the sheep.
А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
13 The hireling fleeth, because he is an hireling, and careth not for the sheep.
А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
14 I am the good shepherd, and know my [sheep], and am known of mine.
Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
15 As the Father knoweth me, even so know I the Father: and I lay down my life for the sheep.
Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
16 And other sheep I have, which are not of this fold: them also I must bring, and they shall hear my voice; and there shall be one fold, [and] one shepherd.
И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17 Therefore doth my Father love me, because I lay down my life, that I might take it again.
Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
18 No man taketh it from me, but I lay it down of myself. I have power to lay it down, and I have power to take it again. This commandment have I received of my Father.
Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.
19 There was a division therefore again among the Jews for these sayings.
Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.
20 And many of them said, He hath a devil, and is mad; why hear ye him?
Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?
21 Others said, These are not the words of him that hath a devil. Can a devil open the eyes of the blind?
Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?
22 And it was at Jerusalem the feast of the dedication, and it was winter.
А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.
23 And Jesus walked in the temple in Solomon’s porch.
И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.
24 Then came the Jews round about him, and said unto him, How long dost thou make us to doubt? If thou be the Christ, tell us plainly.
А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.
25 Jesus answered them, I told you, and ye believed not: the works that I do in my Father’s name, they bear witness of me.
Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.
26 But ye believe not, because ye are not of my sheep, as I said unto you.
Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.
27 My sheep hear my voice, and I know them, and they follow me:
Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
29 My Father, which gave [them] me, is greater than all; and no [man] is able to pluck [them] out of my Father’s hand.
Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.
30 I and [my] Father are one.
Ја и Отац једно смо.
31 Then the Jews took up stones again to stone him.
А Јевреји опет узеше камење да Га убију.
32 Jesus answered them, Many good works have I shewed you from my Father; for which of those works do ye stone me?
Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?
33 The Jews answered him, saying, For a good work we stone thee not; but for blasphemy; and because that thou, being a man, makest thyself God.
Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.
34 Jesus answered them, Is it not written in your law, I said, Ye are gods?
Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?
35 If he called them gods, unto whom the word of God came, and the scripture cannot be broken;
Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;
36 Say ye of him, whom the Father hath sanctified, and sent into the world, Thou blasphemest; because I said, I am the Son of God?
Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?
37 If I do not the works of my Father, believe me not.
Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.
38 But if I do, though ye believe not me, believe the works: that ye may know, and believe, that the Father [is] in me, and I in him.
Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.
39 Therefore they sought again to take him: but he escaped out of their hand,
Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.
40 And went away again beyond Jordan into the place where John at first baptized; and there he abode.
И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.
41 And many resorted unto him, and said, John did no miracle: but all things that John spake of this man were true.
И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.
42 And many believed on him there.
И многи вероваше Га онде.
