James 3
1 My brethren, be not many masters, knowing that we shall receive the greater condemnation.
Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
2 For in many things we offend all. If any man offend not in word, the same [is] a perfect man, [and] able also to bridle the whole body.
Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
3 Behold, we put bits in the horses’ mouths, that they may obey us; and we turn about their whole body.
Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
4 Behold also the ships, which though [they be] so great, and [are] driven of fierce winds, yet are they turned about with a very small helm, whithersoever the governor listeth.
Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
5 Even so the tongue is a little member, and boasteth great things. Behold, how great a matter a little fire kindleth!
А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
6 And the tongue [is] a fire, a world of iniquity: so is the tongue among our members, that it defileth the whole body, and setteth on fire the course of nature; and it is set on fire of hell. (Geenna g1067)
И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла. (Geenna g1067)
7 For every kind of beasts, and of birds, and of serpents, and of things in the sea, is tamed, and hath been tamed of mankind:
Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
8 But the tongue can no man tame; [it is] an unruly evil, full of deadly poison.
А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
9 Therewith bless we God, even the Father; and therewith curse we men, which are made after the similitude of God.
Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
10 Out of the same mouth proceedeth blessing and cursing. My brethren, these things ought not so to be.
Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
11 Doth a fountain send forth at the same place sweet [water] and bitter?
Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
12 Can the fig tree, my brethren, bear olive berries? either a vine, figs? so [can] no fountain both yield salt water and fresh.
Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
13 Who [is] a wise man and endued with knowledge among you? let him shew out of a good conversation his works with meekness of wisdom.
Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
14 But if ye have bitter envying and strife in your hearts, glory not, and lie not against the truth.
Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
15 This wisdom descendeth not from above, but [is] earthly, sensual, devilish.
Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
16 For where envying and strife [is], there [is] confusion and every evil work.
Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
17 But the wisdom that is from above is first pure, then peaceable, gentle, [and] easy to be intreated, full of mercy and good fruits, without partiality, and without hypocrisy.
А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
18 And the fruit of righteousness is sown in peace of them that make peace.
А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
