James 4
1 From whence [come] wars and fightings among you? [come they] not hence, [even] of your lusts that war in your members?
Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?
2 Ye lust, and have not: ye kill, and desire to have, and cannot obtain: ye fight and war, yet ye have not, because ye ask not.
Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.
3 Ye ask, and receive not, because ye ask amiss, that ye may consume [it] upon your lusts.
Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.
4 Ye adulterers and adulteresses, know ye not that the friendship of the world is enmity with God? whosoever therefore will be a friend of the world is the enemy of God.
Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.
5 Do ye think that the scripture saith in vain, The spirit that dwelleth in us lusteth to envy?
Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?
6 But he giveth more grace. Wherefore he saith, God resisteth the proud, but giveth grace unto the humble.
А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.
7 Submit yourselves therefore to God. Resist the devil, and he will flee from you.
Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.
8 Draw nigh to God, and he will draw nigh to you. Cleanse [your] hands, [ye] sinners; and purify [your] hearts, [ye] double minded.
Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.
9 Be afflicted, and mourn, and weep: let your laughter be turned to mourning, and [your] joy to heaviness.
Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.
10 Humble yourselves in the sight of the Lord, and he shall lift you up.
Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.
11 Speak not evil one of another, brethren. He that speaketh evil of [his] brother, and judgeth his brother, speaketh evil of the law, and judgeth the law: but if thou judge the law, thou art not a doer of the law, but a judge.
Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.
12 There is one lawgiver, who is able to save and to destroy: who art thou that judgest another?
Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?
13 Go to now, ye that say, To day or to morrow we will go into such a city, and continue there a year, and buy and sell, and get gain:
Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.
14 Whereas ye know not what [shall be] on the morrow. For what [is] your life? It is even a vapour, that appeareth for a little time, and then vanisheth away.
Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.
15 For that ye [ought] to say, If the Lord will, we shall live, and do this, or that.
Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.
16 But now ye rejoice in your boastings: all such rejoicing is evil.
А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.
17 Therefore to him that knoweth to do good, and doeth [it] not, to him it is sin.
Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.
