Hebrews 1
1 God, who at sundry times and in divers manners spake in time past unto the fathers by the prophets,
Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка,
2 Hath in these last days spoken unto us by [his] Son, whom he hath appointed heir of all things, by whom also he made the worlds; (aiōn g165)
говори и нама у последак дана ових преко сина, Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи. (aiōn g165)
3 Who being the brightness of [his] glory, and the express image of his person, and upholding all things by the word of his power, when he had by himself purged our sins, sat down on the right hand of the Majesty on high;
Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,
4 Being made so much better than the angels, as he hath by inheritance obtained a more excellent name than they.
И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
5 For unto which of the angels said he at any time, Thou art my Son, this day have I begotten thee? And again, I will be to him a Father, and he shall be to me a Son?
Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.
6 And again, when he bringeth in the firstbegotten into the world, he saith, And let all the angels of God worship him.
И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.
7 And of the angels he saith, Who maketh his angels spirits, and his ministers a flame of fire.
Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
8 But unto the Son [he saith], Thy throne, O God, [is] for ever and ever: a sceptre of righteousness [is] the sceptre of thy kingdom. (aiōn g165)
А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог. (aiōn g165)
9 Thou hast loved righteousness, and hated iniquity; therefore God, [even] thy God, hath anointed thee with the oil of gladness above thy fellows.
Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.
10 And, Thou, Lord, in the beginning hast laid the foundation of the earth; and the heavens are the works of thine hands:
И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:
11 They shall perish; but thou remainest; and they all shall wax old as doth a garment;
Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,
12 And as a vesture shalt thou fold them up, and they shall be changed: but thou art the same, and thy years shall not fail.
И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.
13 But to which of the angels said he at any time, Sit on my right hand, until I make thine enemies thy footstool?
А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
14 Are they not all ministering spirits, sent forth to minister for them who shall be heirs of salvation?
Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?
