Hebrews 2
1 Therefore we ought to give the more earnest heed to the things which we have heard, lest at any time we should let [them] slip.
Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо.
2 For if the word spoken by angels was stedfast, and every transgression and disobedience received a just recompence of reward;
Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:
3 How shall we escape, if we neglect so great salvation; which at the first began to be spoken by the Lord, and was confirmed unto us by them that heard [him];
Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама,
4 God also bearing [them] witness, both with signs and wonders, and with divers miracles, and gifts of the Holy Ghost, according to his own will?
Кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи.
5 For unto the angels hath he not put in subjection the world to come, whereof we speak.
Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо.
6 But one in a certain place testified, saying, What is man, that thou art mindful of him? or the son of man, that thou visitest him?
Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?
7 Thou madest him a little lower than the angels; thou crownedst him with glory and honour, and didst set him over the works of thy hands:
Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих:
8 Thou hast put all things in subjection under his feet. For in that he put all in subjection under him, he left nothing [that is] not put under him. But now we see not yet all things put under him.
Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено.
9 But we see Jesus, who was made a little lower than the angels for the suffering of death, crowned with glory and honour; that he by the grace of God should taste death for every man.
А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.
10 For it became him, for whom [are] all things, and by whom [are] all things, in bringing many sons unto glory, to make the captain of their salvation perfect through sufferings.
Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем.
11 For both he that sanctifieth and they who are sanctified [are] all of one: for which cause he is not ashamed to call them brethren,
Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом
12 Saying, I will declare thy name unto my brethren, in the midst of the church will I sing praise unto thee.
Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.
13 And again, I will put my trust in him. And again, Behold I and the children which God hath given me.
И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.
14 Forasmuch then as the children are partakers of flesh and blood, he also himself likewise took part of the same; that through death he might destroy him that had the power of death, that is, the devil;
Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;
15 And deliver them who through fear of death were all their lifetime subject to bondage.
И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.
16 For verily he took not on [him the nature of] angels; but he took on [him] the seed of Abraham.
Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.
17 Wherefore in all things it behoved him to be made like unto [his] brethren, that he might be a merciful and faithful high priest in things [pertaining] to God, to make reconciliation for the sins of the people.
Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.
18 For in that he himself hath suffered being tempted, he is able to succour them that are tempted.
Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.
