Hebrews 3
1 Wherefore, holy brethren, partakers of the heavenly calling, consider the Apostle and High Priest of our profession, Christ Jesus;
Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,
2 Who was faithful to him that appointed him, as also Moses [was faithful] in all his house.
Који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.
3 For this [man] was counted worthy of more glory than Moses, inasmuch as he who hath builded the house hath more honour than the house.
Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.
4 For every house is builded by some [man]; but he that built all things [is] God.
Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.
5 And Moses verily [was] faithful in all his house, as a servant, for a testimony of those things which were to be spoken after;
И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.
6 But Christ as a son over his own house; whose house are we, if we hold fast the confidence and the rejoicing of the hope firm unto the end.
Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.
7 Wherefore (as the Holy Ghost saith, To day if ye will hear his voice,
Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
8 Harden not your hearts, as in the provocation, in the day of temptation in the wilderness:
Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
9 When your fathers tempted me, proved me, and saw my works forty years.
Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
10 Wherefore I was grieved with that generation, and said, They do alway err in [their] heart; and they have not known my ways.
Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
11 So I sware in my wrath, They shall not enter into my rest.)
Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
12 Take heed, brethren, lest there be in any of you an evil heart of unbelief, in departing from the living God.
Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
13 But exhort one another daily, while it is called To day; lest any of you be hardened through the deceitfulness of sin.
Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
14 For we are made partakers of Christ, if we hold the beginning of our confidence stedfast unto the end;
Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
15 While it is said, To day if ye will hear his voice, harden not your hearts, as in the provocation.
Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
16 For some, when they had heard, did provoke: howbeit not all that came out of Egypt by Moses.
Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
17 But with whom was he grieved forty years? [was it] not with them that had sinned, whose carcases fell in the wilderness?
А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?
18 And to whom sware he that they should not enter into his rest, but to them that believed not?
А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
19 So we see that they could not enter in because of unbelief.
И видимо да не могоше ући за неверство.
