James 1
1 James, a servant of God and of the Lord Jesus Christ, to the twelve tribes which are scattered abroad, greeting.
Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
2 My brethren, count it all joy when ye fall into divers temptations;
Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3 Knowing [this], that the trying of your faith worketh patience.
Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
4 But let patience have [her] perfect work, that ye may be perfect and entire, wanting nothing.
А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
5 If any of you lack wisdom, let him ask of God, that giveth to all [men] liberally, and upbraideth not; and it shall be given him.
Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
6 But let him ask in faith, nothing wavering. For he that wavereth is like a wave of the sea driven with the wind and tossed.
Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
7 For let not that man think that he shall receive any thing of the Lord.
Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
8 A double minded man [is] unstable in all his ways.
Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
9 Let the brother of low degree rejoice in that he is exalted:
А понижени брат нека се хвали висином својом;
10 But the rich, in that he is made low: because as the flower of the grass he shall pass away.
А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
11 For the sun is no sooner risen with a burning heat, but it withereth the grass, and the flower thereof falleth, and the grace of the fashion of it perisheth: so also shall the rich man fade away in his ways.
Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
12 Blessed [is] the man that endureth temptation: for when he is tried, he shall receive the crown of life, which the Lord hath promised to them that love him.
Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
13 Let no man say when he is tempted, I am tempted of God: for God cannot be tempted with evil, neither tempteth he any man:
Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
14 But every man is tempted, when he is drawn away of his own lust, and enticed.
Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
15 Then when lust hath conceived, it bringeth forth sin: and sin, when it is finished, bringeth forth death.
Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
16 Do not err, my beloved brethren.
Не варајте се, љубазна браћо моја!
17 Every good gift and every perfect gift is from above, and cometh down from the Father of lights, with whom is no variableness, neither shadow of turning.
Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
18 Of his own will begat he us with the word of truth, that we should be a kind of firstfruits of his creatures.
Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
19 Wherefore, my beloved brethren, let every man be swift to hear, slow to speak, slow to wrath:
Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
20 For the wrath of man worketh not the righteousness of God.
Јер срдња човечија не чини правде Божије.
21 Wherefore lay apart all filthiness and superfluity of naughtiness, and receive with meekness the engrafted word, which is able to save your souls.
Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
22 But be ye doers of the word, and not hearers only, deceiving your own selves.
Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23 For if any be a hearer of the word, and not a doer, he is like unto a man beholding his natural face in a glass:
Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
24 For he beholdeth himself, and goeth his way, and straightway forgetteth what manner of man he was.
Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
25 But whoso looketh into the perfect law of liberty, and continueth [therein], he being not a forgetful hearer, but a doer of the work, this man shall be blessed in his deed.
Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
26 If any man among you seem to be religious, and bridleth not his tongue, but deceiveth his own heart, this man’s religion [is] vain.
Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
27 Pure religion and undefiled before God and the Father is this, To visit the fatherless and widows in their affliction, [and] to keep himself unspotted from the world.
Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
