Acts 24
1 And after five days Ananias the high priest descended with the elders, and [with] a certain orator [named] Tertullus, who informed the governor against Paul.
А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.
2 And when he was called forth, Tertullus began to accuse [him], saying, Seeing that by thee we enjoy great quietness, and that very worthy deeds are done unto this nation by thy providence,
А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем,
3 We accept [it] always, and in all places, most noble Felix, with all thankfulness.
У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу.
4 Notwithstanding, that I be not further tedious unto thee, I pray thee that thou wouldest hear us of thy clemency a few words.
Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.
5 For we have found this man [a] pestilent [fellow], and a mover of sedition among all the Jews throughout the world, and a ringleader of the sect of the Nazarenes:
Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској;
6 Who also hath gone about to profane the temple: whom we took, and would have judged according to our law.
Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом.
7 But the chief captain Lysias came [upon us], and with great violence took [him] away out of our hands,
Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби,
8 Commanding his accusers to come unto thee: by examining of whom thyself mayest take knowledge of all these things, whereof we accuse him.
Заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо.
9 And the Jews also assented, saying that these things were so.
А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.
10 Then Paul, after that the governor had beckoned unto him to speak, answered, Forasmuch as I know that thou hast been of many years a judge unto this nation, I do the more cheerfully answer for myself:
А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе:
11 Because that thou mayest understand, that there are yet but twelve days since I went up to Jerusalem for to worship.
Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,
12 And they neither found me in the temple disputing with any man, neither raising up the people, neither in the synagogues, nor in the city:
И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,
13 Neither can they prove the things whereof they now accuse me.
Нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре.
14 But this I confess unto thee, that after the way which they call heresy, so worship I the God of my fathers, believing all things which are written in the law and in the prophets:
Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима,
15 And have hope toward God, which they themselves also allow, that there shall be a resurrection of the dead, both of the just and unjust.
И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.
16 And herein do I exercise myself, to have always a conscience void of offence toward God, and [toward] men.
А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.
17 Now after many years I came to bring alms to my nation, and offerings.
И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе.
18 Whereupon certain Jews from Asia found me purified in the temple, neither with multitude, nor with tumult.
У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком.
19 Who ought to have been here before thee, and object, if they had ought against me.
А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме.
20 Or else let these same [here] say, if they have found any evil doing in me, while I stood before the council,
Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,
21 Except it be for this one voice, that I cried standing among them, Touching the resurrection of the dead I am called in question by you this day.
Осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд.
22 And when Felix heard these things, having more perfect knowledge of [that] way, he deferred them, and said, When Lysias the chief captain shall come down, I will know the uttermost of your matter.
А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар.
23 And he commanded a centurion to keep Paul, and to let [him] have liberty, and that he should forbid none of his acquaintance to minister or come unto him.
А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.
24 And after certain days, when Felix came with his wife Drusilla, which was a Jewess, he sent for Paul, and heard him concerning the faith in Christ.
А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса.
25 And as he reasoned of righteousness, temperance, and judgment to come, Felix trembled, and answered, Go thy way for this time; when I have a convenient season, I will call for thee.
А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.
26 He hoped also that money should have been given him of Paul, that he might loose him: wherefore he sent for him the oftener, and communed with him.
А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.
27 But after two years Porcius Festus came into Felix’ room: and Felix, willing to shew the Jews a pleasure, left Paul bound.
А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.
