2 Corinthians 9
1 For as touching the ministering to the saints, it is superfluous for me to write to you:
Јер за такву порезу која се купи светима није ми потребно писати вам;
2 For I know the forwardness of your mind, for which I boast of you to them of Macedonia, that Achaia was ready a year ago; and your zeal hath provoked very many.
Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Македонцима да се Ахаја припреми од прошле године, и ваша ревност раздражи многе.
3 Yet have I sent the brethren, lest our boasting of you should be in vain in this behalf; that, as I said, ye may be ready:
А браћу послах да се хвала наша вама не испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио;
4 Lest haply if they of Macedonia come with me, and find you unprepared, we (that we say not, ye) should be ashamed in this same confident boasting.
Да се, ако дођу са мном Македонци и међу вас неприготовљене, не осрамотимо ми (да не кажем ви) у тој хвали.
5 Therefore I thought it necessary to exhort the brethren, that they would go before unto you, and make up beforehand your bounty, whereof ye had notice before, that the same might be ready, as [a matter of] bounty, and not as [of] covetousness.
Тако нађох да је потребно умолити браћу да напред иду к вама, и да приправе овај напред обречени ваш благослов, да буде готов тако као благослов, а не као лакомство.
6 But this [I say], He which soweth sparingly shall reap also sparingly; and he which soweth bountifully shall reap also bountifully.
Ово пак велим: који с тврђом сеје, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сеје, благослов ће и пожњети.
7 Every man according as he purposeth in his heart, [so let him give]; not grudgingly, or of necessity: for God loveth a cheerful giver.
Сваки по вољи свог срца, а не са жалошћу или од невоље; јер Бог љуби оног који драговољно даје.
8 And God [is] able to make all grace abound toward you; that ye, always having all sufficiency in all [things], may abound to every good work:
А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дело;
9 (As it is written, He hath dispersed abroad; he hath given to the poor: his righteousness remaineth for ever. (aiōn g165)
Као што је писано: Просу, даде сиромасима; правда његова остаје вавек. (aiōn g165)
10 Now he that ministereth seed to the sower both minister bread for [your] food, and multiply your seed sown, and increase the fruits of your righteousness; )
А који даје семе сејачу, даће и хлеб за јело: и умножиће семе ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;
11 Being enriched in every thing to all bountifulness, which causeth through us thanksgiving to God.
Да се у свему обогатите за сваку простоту која кроз нас чини хвалу Богу.
12 For the administration of this service not only supplieth the want of the saints, but is abundant also by many thanksgivings unto God;
Јер служба ове порезе не испуњује само недостатак светих, него чини те се и многе хвале дају Богу,
13 Whiles by the experiment of this ministration they glorify God for your professed subjection unto the gospel of Christ, and for [your] liberal distribution unto them, and unto all [men];
Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше покорно признање јеванђеља Христовог, и за простоту поделе к њима и к свима,
14 And by their prayer for you, which long after you for the exceeding grace of God in you.
И да се моле Богу за вас и да чезну за вама за премногу благодат Божју на вама.
15 Thanks [be] unto God for his unspeakable gift.
А хвала Богу на Његовом неисказаном дару.
