2 Corinthians 8
1 Moreover, brethren, we do you to wit of the grace of God bestowed on the churches of Macedonia;
Дајемо вам пак на знање, браћо, благодат Божију која је дана у црквама македонским,
2 How that in a great trial of affliction the abundance of their joy and their deep poverty abounded unto the riches of their liberality.
Да у многом кушању невоља сувишак радости њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богатству простоте њихове.
3 For to [their] power, I bear record, yea, and beyond [their] power [they were] willing of themselves;
Јер по могућству њиховом (ја сам сведок) и преко могућства добровољни беху,
4 Praying us with much intreaty that we would receive the gift, and [take upon us] the fellowship of the ministering to the saints.
И с многим мољењем молише нас да примимо благодат и заједницу службе к светима.
5 And [this they did], not as we hoped, but first gave their own selves to the Lord, and unto us by the will of God.
И не као што се надасмо него најпре себе предаше Господу и нама, по вољи Божјој,
6 Insomuch that we desired Titus, that as he had begun, so he would also finish in you the same grace also.
Да ми умолисмо Тита да као што је почео онако и сврши и међу вама благодат ову.
7 Therefore, as ye abound in every [thing, in] faith, and utterance, and knowledge, and [in] all diligence, and [in] your love to us, [see] that ye abound in this grace also.
А ви како сте у свему изобилни, у вери, и у речи, и у разуму, и у сваком старању, и у љубави својој к нама, да и у овој благодати изобилујете.
8 I speak not by commandment, but by occasion of the forwardness of others, and to prove the sincerity of your love.
Не говорим по заповести, него кад се други старају, и вашу љубав кушам је ли истинита.
9 For ye know the grace of our Lord Jesus Christ, that, though he was rich, yet for your sakes he became poor, that ye through his poverty might be rich.
Јер знате благодат Господа нашег Исуса Христа да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви Његовим сиромаштвом обогатите.
10 And herein I give [my] advice: for this is expedient for you, who have begun before, not only to do, but also to be forward a year ago.
И савет дајем у том; јер је ово на корист вама, који не само чините него и хтети почесте још од лањске године.
11 Now therefore perform the doing [of it]; that as [there was] a readiness to will, so [there may be] a performance also out of that which ye have.
А сад довршите то и чинити, да као што би добра воља хтети тако да буде и учинити, од тога што имате.
12 For if there be first a willing mind, [it is] accepted according to that a man hath, [and] not according to that he hath not.
Јер ако има ко добру вољу, мио је по оном што има, а не по оном што нема.
13 For [I mean] not that other men be eased, and ye burdened:
Јер се не жели да другима буде радост а вама жалост, него једнако.
14 But by an equality, [that] now at this time your abundance [may be a supply] for their want, that their abundance also may be [a supply] for your want: that there may be equality:
Да у садашње време ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост,
15 As it is written, He that [had gathered] much had nothing over; and he that [had gathered] little had no lack.
Као што је писано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.
16 But thanks [be] to God, which put the same earnest care into the heart of Titus for you.
А хвала Богу, који је дао такво старање за вас у срце Титово.
17 For indeed he accepted the exhortation; but being more forward, of his own accord he went unto you.
Јер прими мољење; а будући да се тако врло стара, својевољно отиде к вама.
18 And we have sent with him the brother, whose praise [is] in the gospel throughout all the churches;
Посласмо, пак, с њим и брата, ког је похвала у јеванђељу по свим црквама.
19 And not [that] only, but who was also chosen of the churches to travel with us with this grace, which is administered by us to the glory of the same Lord, and [declaration of] your ready mind:
А не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у ову благодат у којој ми служимо за самог Господа славу и вашу добру вољу:
20 Avoiding this, that no man should blame us in this abundance which is administered by us:
Чувајући се тога да нас ко не покуди за ово обиље у коме ми служимо,
21 Providing for honest things, not only in the sight of the Lord, but also in the sight of men.
И промишљајући за добро не само пред Богом него и пред људима.
22 And we have sent with them our brother, whom we have oftentimes proved diligent in many things, but now much more diligent, upon the great confidence which [I have] in you.
А посласмо с њима и брата свог, ког много пута познасмо у многим стварима да је усталац, а сад много већи због великог надања на вас.
23 Whether [any do enquire] of Titus, [he is] my partner and fellowhelper concerning you: or our brethren [be enquired of, they are] the messengers of the churches, [and] the glory of Christ.
А за Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова.
24 Wherefore shew ye to them, and before the churches, the proof of your love, and of our boasting on your behalf.
Покажите, дакле, на њима сведочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама.
