2 Corintios 2

1 Así que decidí no visitarlos otra vez para no causarles tristeza.

Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.

2 Porque si yo los entristezco, ¿quién me alegra, sino aquel a quien yo entristecí?

Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?

3 Les escribí esto para que al llegar no sea entristecido por los que debían alegrarme. Confío que mi gozo es el de todos ustedes.

И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.

4 Les escribí con muchas lágrimas por la gran aflicción y angustia, no para entristecerlos, sino para que supieran cuán gran amor les tengo.

Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

5 Si causó tristeza a alguno, no fue solo a mí, sino hasta cierto punto, para no exagerar, a todos ustedes.

Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.

6 Este castigo de la mayoría para él fue suficiente.

Јер је довољно таквоме кар овај од многих.

7 Por tanto, al contrario, más bien les corresponde a ustedes perdonarlo y consolarlo, para que él no sea abrumado por la excesiva tristeza.

Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.

8 Así que les ruego confirmar [el] amor hacia él.

Зато вас молим, утврдите к њему љубав.

9 Por esto les escribí, a fin de ponerlos a prueba para saber si son obedientes en todas las cosas.

Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.

10 A quien perdonen algo, yo también. Porque lo que perdoné, si algo perdoné, [lo hice] por ustedes en presencia de Cristo

А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,

11 para que Satanás no se aproveche, porque no ignoramos sus maquinaciones.

Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.

12 Cuando fui a Troas para [predicar] las Buenas Noticias de Cristo, aunque el Señor me abrió una puerta,

А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,

13 no tuve reposo en mi espíritu por no hallar a mi hermano Tito. Así que me despedí de ellos y salí para Macedonia.

Не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.

14 Pero gracias a Dios, Quien siempre nos lleva en un desfile triunfal en Cristo, y por medio de nosotros manifiesta la fragancia de su conocimiento en todo lugar.

Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.

15 Porque somos fragancia de Cristo para Dios entre los que son salvos y entre los que se pierden:

Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:

16 a estos ciertamente, [somos] olor de muerte para muerte, y a aquéllos, olor de vida para vida. Y para estas cosas, ¿quién está capacitado?

Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?

17 Porque no somos como muchos que negocian la Palabra de Dios. Hablamos con sinceridad en Cristo, como sus enviados delante de Dios.

Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.