2 Corintios 1

1 Pablo, un apóstol de Cristo Jesús por [la] voluntad de Dios, y el hermano Timoteo, a la iglesia de Dios que está en Corinto, con todos los santos que están en toda Acaya.

Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:

2 Gracia a ustedes y paz de Dios nuestro Padre y del Señor Jesucristo.

Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.

3 Bendito sea el Dios y Padre de nuestro Señor Jesucristo, el Padre de misericordias y Dios de toda consolación,

Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,

4 Quien nos consuela en toda nuestra aflicción, para que nosotros consolemos a los que están en cualquier aflicción, por medio de la consolación con la cual nosotros mismos somos consolados por Dios.

Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

5 Porque así como los sufrimientos de Cristo abundan en nosotros, así también nuestra consolación abunda por medio de Cristo.

Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.

6 Pero si somos afligidos es para la consolación y salvación de ustedes. Si somos consolados, es para su consolación. En medio de los mismos sufrimientos que soportamos, la consolación se manifiesta en paciencia.

Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.

7 Nuestra esperanza con respecto a ustedes es firme. Porque sabemos que así como ustedes participan de nuestros sufrimientos, así también [participan] de la consolación.

И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси.

8 Porque, hermanos, queremos que ustedes sepan con respecto a la aflicción que tuvimos en Asia. Fuimos abrumados en exceso más allá de nuestra fuerza, hasta el punto de perder la esperanza de vivir.

Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

9 Pero estuvimos sentenciados a muerte, para que no confiáramos en nosotros mismos sino en Dios, Quien resucita a los muertos,

Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.

10 Quien nos libró y nos libra, y esperamos que nos librará de tan grande [peligro de] muerte.

Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у Њега се уздамо да ће нас и још избавити,

11 Ustedes también cooperan en su conversación con Dios a favor de nosotros, para que muchas personas den gracias por [el] don de gracia que se nos concedió.

С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.

12 Porque ésta es nuestra satisfacción: el testimonio de nuestra conciencia es que nos portamos con sencillez y sinceridad de Dios en el mundo y mucho más ante ustedes. No [nos portamos] con sabiduría humana, sino con gracia de Dios.

Јер је наша слава ово: сведочанство савести наше да смо у простоти и чистоти Божјој, а не у мудрости телесној него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама.

13 Porque ninguna otra cosa les escribimos sino las que leen o entienden. Espero que ustedes entiendan por completo.

Јер вам друго не пишемо него шта читате и разумевате. А надам се да ћете и до краја разумети.

14 Como en parte también ustedes entendieron que su motivo de orgullo somos nosotros, igualmente ustedes serán nuestro motivo de orgullo en el día del Señor Jesús.

Као што неки и разуместе да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашег Исуса Христа.

15 Con esta confianza me proponía visitarlos primero a ustedes para que recibieran bendición dos veces:

И у овом поуздању хтедох да вам дођем пре, да другу благодат имате;

16 visitarlos de paso a Macedonia y regresar a ustedes para que me envíen a Judea.

И кроз вас да дођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.

17 Así que, al proponerme esto, ¿actué con precipitación? ¿O lo planifico según [la] naturaleza humana para que en mí haya al mismo tiempo el sí y el no?

Али кад сам ово хтео, еда ли сам дакле шта непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по телу накањујем, да буде у мене да да, а не не?

18 Pero [como] Dios es fiel, nuestra palabra para ustedes no es sí y no.

Али је Бог веран, те реч наша к вама не би да и не.

19 Porque cuando Silvano, Timoteo y yo les predicamos con respecto a Jesucristo, el Hijo de Dios, no fue sí y no. En [Jesucristo] fue sí.

Јер Син Божји Исус Христос, ког ми вама приповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у Њему би да.

20 Porque todas las promesas de Dios en Él son sí. Por tanto también por medio de Él decimos amén a Dios.

Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему амин, Богу на славу кроз нас.

21 Dios es Quien nos fortalece juntamente con ustedes en Cristo y Quien nos ungió.

А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,

22 También nos selló y nos dio la cuota inicial del Espíritu en nuestros corazones.

Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.

23 Pero invoco a Dios como testigo sobre mi vida de que por la inclinación que tengo a perdonarlos a ustedes, aún no fui a Corinto.

А ја за сведока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.

24 Porque por fe permanecen firmes. No dominamos la fe de ustedes, sino trabajamos con ustedes para su gozo.

Не као да ми владамо вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите.