1 Corintios 13
1 Si yo hablo en lenguas humanas y angélicas, y no tengo amor, soy un bronce que resuena, o un címbalo que vibra.
Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
2 Y si tuviera [don de ]profecía y entendiera todos los misterios y todo conocimiento, y si tuviera toda la fe para remover montañas, pero no tengo amor, nada soy.
И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
3 Si distribuyera todas mis posesiones y entregara mi cuerpo para enorgullecerme, pero no tengo amor, de nada me sirve.
И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
4 El amor es paciente. Es bondadoso. No está lleno de envidia. No se alaba, no es arrogante,
Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
5 no es indecente, no es egoísta, no se irrita, no guarda rencor.
Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
6 No se goza por la injusticia, pero se regocija por la verdad.
Не радује се неправди, а радује се истини,
7 Todo lo sufre, todo lo cree, todo lo espera, todo lo soporta.
Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
8 El amor nunca caduca. Pero si hay profecías, cesarán; si hay lenguas, acabarán; si hay conocimiento, será abolido.
Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
9 Porque en parte conocemos y en parte profetizamos,
Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
10 pero cuando venga lo perfecto, lo imperfecto será abolido.
А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.
11 Cuando [yo] era niño, hablaba como niño, pensaba como niño, opinaba como niño. Cuando llegué a ser hombre, dejé lo que era de niño.
Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.
12 Porque ahora vemos el reflejo como en un espejo, pero entonces [veremos] cara a cara. Ahora conozco en parte, pero entonces conoceré como he sido conocido.
Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
13 Y ahora permanecen estos tres: [la] fe, [la ]esperanza, [el ]amor. Pero [el] mayor de éstos es el amor.
А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
