San Lucas 13
1 Al mismo tiempo estaban presentes algunos que le hablaron de los galileos cuya sangre Pilato había mezclado con sus sacrificios.
У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.
2 Jesús les contestó: “¿Pensáis que estos galileos eran peores pecadores que todos los demás galileos, por haber sufrido tales cosas?
И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?
3 Os digo que no, pero si no os arrepentís, todos pereceréis de la misma manera.
Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
4 O aquellos dieciocho sobre los que cayó la torre en Siloé y los mató: ¿pensáis que eran peores pecadores que todos los hombres que habitan en Jerusalén?
Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?
5 Os digo que no, sino que, si no os arrepentís, todos pereceréis de la misma manera.”
Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
6 Dijo esta parábola. “Un hombre tenía una higuera plantada en su viña, y vino a buscar fruto en ella y no lo encontró.
Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
7 Y dijo al viñador: “Mira, estos tres años he venido a buscar fruto en esta higuera, y no lo he encontrado. Córtala.
Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?
8 El viñador respondió: “Señor, déjala también este año, hasta que cave alrededor y la abone.
А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;
9 Si da fruto, bien; pero si no, después puedes cortarla’”.
Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.
10 Estaba enseñando en una de las sinagogas en el día de reposo.
А кад учаше у једној зборници у суботу,
11 He aquí que había una mujer que tenía un espíritu de enfermedad de dieciocho años. Estaba encorvada y no podía enderezarse.
И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.
12 Al verla, Jesús la llamó y le dijo: “Mujer, estás libre de tu enfermedad”.
А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.
13 Le impuso las manos, y al instante ella se enderezó y glorificaba a Dios.
И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.
14 El jefe de la sinagoga, indignado porque Jesús había curado en sábado, dijo a la multitud: “Hay seis días en los que se debe trabajar. Vengan, pues, en esos días y sean curados, y no en el día de reposo”.
А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.
15 Por eso el Señor le respondió: “¡Hipócritas! ¿No libera cada uno de vosotros a su buey o a su asno del establo en sábado y lo lleva al agua?
А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?
16 ¿No debería esta mujer, que es hija de Abraham y que Satanás ha atado durante dieciocho largos años, ser liberada de esta esclavitud en el día de reposo?”
А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?
17 Al decir estas cosas, todos sus adversarios quedaron decepcionados, y toda la multitud se alegró por todas las cosas gloriosas que había hecho.
И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.
18 Dijo: “¿Cómo es el Reino de Dios? ¿Con qué lo compararé?
А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?
19 Es como un grano de mostaza que un hombre tomó y puso en su jardín. Creció y se convirtió en un gran árbol, y las aves del cielo viven en sus ramas”.
Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.
20 Y volvió a decir: “¿A qué voy a comparar el Reino de Dios?
Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?
21 Es como la levadura que una mujer tomó y escondió en tres medidas de harina, hasta que todo quedó leudado.”
Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.
22 Siguió su camino por ciudades y aldeas, enseñando, y viajando hacia Jerusalén.
И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.
23 Uno le dijo: “Señor, ¿son pocos los que se salvan?” Les dijo:
Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:
24 “Procurad entrar por la puerta estrecha, porque os digo que muchos intentarán entrar y no podrán.
Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:
25 Cuando el dueño de la casa se levante y cierre la puerta, y vosotros empecéis a estar fuera y a llamar a la puerta, diciendo: “Señor, Señor, ábrenos”, entonces os responderá y os dirá: “No os conozco ni sabéis de dónde venís”.
Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
26 Entonces comenzará a decir: ‘Comimos y bebimos en tu presencia, y enseñaste en nuestras calles.’
Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.
27 Él dirá: “Os digo que no sé de dónde venís. Apartaos de mí, todos los obreros de la iniquidad’.
А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.
28 Será el llanto y el crujir de dientes cuando vean a Abraham, a Isaac, a Jacob y a todos los profetas en el Reino de Dios, y a ustedes mismos arrojados fuera.
Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.
29 Vendrán del este, del oeste, del norte y del sur, y se sentarán en el Reino de Dios.
И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.
30 He aquí que hay unos últimos que serán primeros, y hay unos primeros que serán últimos.”
И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.
31 Aquel mismo día vinieron unos fariseos y le dijeron: “Sal de aquí y vete, porque Herodes quiere matarte”.
У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
32 Les dijo: “Id y decidle a esa zorra: ‘He aquí que hoy y mañana expulso demonios y hago curaciones, y al tercer día concluyo mi misión.
И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.
33 Sin embargo, debo seguir mi camino hoy y mañana y al día siguiente, pues no puede ser que un profeta perezca fuera de Jerusalén.’
Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
34 “¡Jerusalén, Jerusalén, la que mata a los profetas y apedrea a los que le son enviados! Cuántas veces quise reunir a tus hijos, como la gallina reúne a sus crías bajo sus alas, y te negaste.
Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!
35 He aquíque tu casa te ha quedado desolada. Os digo que no me veréis hasta que digáis: “¡Bendito el que viene en nombre del Señor!”.
Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.
