San Lucas 11
1 Cuando terminó de orar en un lugar, uno de sus discípulos le dijo: “Señor, enséñanos a orar, como también Juan enseñó a sus discípulos.”
И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
2 Les dijo: “Cuando oréis, decid, ‘Padre nuestro que estás en el cielo’, que tu nombre sea sagrado. Que venga tu Reino. Que se haga tu voluntad en la tierra, como en el cielo.
А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
3 Danos cada día el pan de cada día.
Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;
4 Perdona nuestros pecados, porque nosotros también perdonamos a todos los que están en deuda con nosotros. No nos dejes caer en la tentación, pero líbranos del maligno”.
И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
5 Les dijo: “¿Quién de vosotros, si va a un amigo a medianoche y le dice: “Amigo, préstame tres panes,
И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;
6 porque un amigo mío ha venido de viaje y no tengo nada que ponerle delante”,
Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
7 y él, desde dentro, le responde y le dice: “No me molestes. La puerta está cerrada y mis hijos están conmigo en la cama. No puedo levantarme y dárselo’?
А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
8 Os digo que, aunque no se levante a dárselo porque es su amigo, por su insistencia se levantará y le dará todos los que necesite.
И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
9 “Os digo que sigáis pidiendo y se os dará. Sigan buscando y encontrarán. Seguid llamando, y se os abrirá.
И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
10 Porque todo el que pide recibe. El que busca encuentra. Al que llama se le abrirá.
Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
11 “¿Quién de vosotros, padres, si su hijo le pide pan, le dará una piedra? O si le pide un pescado, acaso le dará una serpiente en lugar de un pescado, ¿verdad?
Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
12 O si le pide un huevo, no le dará un escorpión, ¿verdad?
Или ако заиште јаје да му да скорпију?
13 Si ustedes, siendo malos, saben dar buenos regalos a sus hijos, ¿cuánto más su Padre celestial dará el Espíritu Santo a los que se lo pidan?”
Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?
14 Estaba expulsando a un demonio, y éste era mudo. Cuando el demonio salió, el mudo habló; y las multitudes se maravillaron.
И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.
15 Pero algunos de ellos decían: “Expulsa los demonios por Beelzebul, el príncipe de los demonios.”
А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.
16 Otros, poniéndole a prueba, pedían de él una señal del cielo.
А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
17 Pero él, conociendo sus pensamientos, les dijo: “Todo reino dividido contra sí mismo es asolado. Una casa dividida contra sí misma cae.
А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.
18 Si también Satanás está dividido contra sí mismo, ¿cómo permanecerá su reino? Porque decís que yo expulso los demonios por Beelzebul.
Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
19 Pero si yo expulso los demonios por Beelzebul, ¿por quién los expulsan vuestros hijos? Por tanto, ellos serán vuestros jueces.
Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
20 Pero si yo expulso los demonios por el dedo de Dios, entonces el Reino de Dios ha llegado a vosotros.
А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
21 “Cuando el hombre fuerte, completamente armado, vigila su propia morada, sus bienes están a salvo.
Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
22 Pero cuando alguien más fuerte lo ataca y lo vence, le quita toda la armadura en la que confiaba y reparte su botín.
А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.
23 “El que no está conmigo está contra mí. El que no se reúne conmigo se dispersa.
Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
24 El espíritu inmundo, cuando ha salido del hombre, pasa por lugares secos, buscando descanso; y al no encontrarlo, dice: ‘Me volveré a mi casa de donde salí’.
Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
25 Cuando regresa, la encuentra barrida y ordenada.
И дошавши нађе пометен и украшен.
26 Entonces va y toma otros siete espíritus más malos que él, y entran y habitan allí. El último estado de ese hombre llega a ser peor que el primero”.
Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.
27 Mientras decía estas cosas, una mujer de entre la multitud alzó la voz y le dijo: “¡Bendito sea el vientre que te llevó y los pechos que te amamantaron!”
А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
28 Pero él dijo: “Al contrario, bienaventurados los que escuchan la palabra de Dios y la guardan”.
А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
29 Cuando las multitudes se reunieron con él, comenzó a decir: “Esta es una generación malvada. Busca una señal. No se le dará otra señal que la del profeta Jonás.
А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
30 Porque así como Jonás fue una señal para los ninivitas, así también lo será el Hijo del Hombre para esta generación.
Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.
31 La Reina del Sur se levantará en el juicio con los hombres de esta generación y los condenará, porque ha venido desde los confines de la tierra para escuchar la sabiduría de Salomón; y he aquí que uno más grande que Salomón está aquí.
Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
32 Los hombres de Nínive se levantarán en el juicio con esta generación y la condenarán, porque se arrepintieron ante la predicación de Jonás; y he aquí que uno más grande que Jonás está aquí.
Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.
33 “Nadie, cuando ha encendido una lámpara, la pone en un sótano o debajo de un cesto, sino sobre un soporte, para que los que entren puedan ver la luz.
Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
34 La lámpara del cuerpo es el ojo. Por eso, cuando tu ojo es bueno, todo tu cuerpo está también lleno de luz; pero cuando es malo, también tu cuerpo está lleno de oscuridad.
Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.
35 Mira, pues, si la luz que hay en ti no es oscuridad.
Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.
36 Si, pues, todo tu cuerpo está lleno de luz, sin que haya ninguna parte oscura, estará totalmente lleno de luz, como cuando la lámpara con su resplandor te alumbra.”
Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.
37 Mientras hablaba, un fariseo le pidió que cenara con él. Entró y se sentó a la mesa.
А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.
38 Cuando el fariseo lo vio, se maravilló de que no se hubiera lavado antes de cenar.
А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.
39 El Señor le dijo: “Ahora bien, vosotros, fariseos, limpiáis el exterior de la copa y del plato, pero vuestro interior está lleno de extorsión y de maldad.
А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
40 Vosotros, insensatos, ¿no hizo también lo de dentro el que hizo lo de fuera?
Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
41 Pero dad por regalos a los necesitados lo que hay dentro, y he aquí que todo os quedará limpio.
Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
42 Pero ¡ay de vosotros, fariseos! Porque diezmáis la menta y la ruda y toda hierba, pero dejáis de lado la justicia y el amor de Dios. Deberíais haber hecho esto, y no haber dejado de hacer lo otro.
Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
43 ¡Ay de vosotros, fariseos! Porque amáis los mejores asientos en las sinagogas y los saludos en las plazas.
Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
44 ¡Ay de vosotros, escribas y fariseos, hipócritas! Porque sois como sepulcros ocultos, y los hombres que andan sobre ellos no lo saben”.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
45 Uno de los abogados le respondió: “Maestro, al decir esto también nos insultas”.
А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
46 Dijo: “¡Ay de ustedes, los abogados! Porque cargáis a los hombres con cargas difíciles de llevar, y vosotros mismos no levantáis ni un dedo para ayudar a llevar esas cargas.
А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
47 ¡Ay de ustedes! Porque construís las tumbas de los profetas, y vuestros padres los mataron.
Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.
48 Así pues, vosotros dais testimonio y consentid en las obras de vuestros padres. Porque ellos los mataron, y vosotros construís sus tumbas.
Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
49 Por eso también la sabiduría de Dios dijo: ‘Les enviaré profetas y apóstoles; y a algunos de ellos los matarán y perseguirán,
Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
50 para que la sangre de todos los profetas, que fue derramada desde la fundación del mundo, sea requerida de esta generación,
Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,
51 desde la sangre de Abel hasta la sangre de Zacarías, que pereció entre el altar y el santuario.’ Sí, os digo que se exigirá a esta generación.
Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.
52 ¡Ay de vosotros, abogados! Porque os habéis llevado la llave del conocimiento. Vosotros mismos no entrasteis, y a los que entraban, se lo impedisteis”.
Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
53 Mientras les decía estas cosas, los escribas y los fariseos empezaron a enojarse terriblemente, y con vehemencia le hacían preguntas,
А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,
54 acechándole y buscando sorprenderle en algo que pudiera decir, para acusarle.
Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.
