Псалми 77

1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.

Para Jedutún, el director del coro. Un salmo de Asaf. Clamo a Dios pidiendo su ayuda. Sí, incluso a gritos. ¡Si tan solo Dios me oyera!

2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

Cuando estuve en aflicción oré al Señor. Toda la noche levanté mis manos al cielo en oración a él, pero no pude hallar consuelo alguno.

3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

Medité en Dios con gemidos; pensé en él pero solo siento desconsuelo. (Selah)

4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.

No me dejas dormir. Estaba tan afligido que no podía ni hablar.

5 Пребрајам старе дане и године од векова.

Pienso en los viejos tiempos, que fueron hace tantos años.

6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

Recuerdo los cantos que solía cantar por las noches. Medito entonces y me pregunto:

7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?

¿Se habrá cansado el Señor de mi para siempre? ¿Volverá nuevamente a agradarse de mi?

8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?

¿Se habrá apagado para siempre su amor inagotable? ¿Se acabaron sus promesas?

9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"

¿Se ha olvidado Dios de su bondad? ¿Habrá cerrado de un portazo las puertas a su compasión? (Selah)

10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.

Entonces dije: “Lo que más me duele es que el Señor ya no me trata como antes”.

11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.

Recuerdo lo que has hecho, Señor. Recuerdo las maravillas que hiciste hace mucho tiempo.

12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;

Meditaré en todo lo que has logrado. Pensaré en tus actos.

13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?

Señor, tus caminos son santos. ¿Hay algún dios tan grande como tú?

14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

Tú eres el Dios que hace maravillas. Has revelado tu poder a las naciones.

15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

Con tu fuerza salvaste a tu pueblo, a los descendientes de Jacob y José. (Selah)

16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

Cuando las aguas te vieron y temblaron. ¡Sí! ¡Temblaron hasta las profundidades!

17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.

Las nubes derramaron lluvia, el trueno retumbó en los cielos y tus relámpagos volaban como flechas.

18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.

Tu trueno retumbó desde el torbellino, y los relámpagos iluminaron el mundo. La tierra temblaba y se estremecía.

19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.

Tu camino conducía al mar, y pasaba por el mar profundo. Aun así tus huellas eran invisibles.

20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.

Guiaste a tu pueblo como un rebaño, pastoreado por Moisés y Aarón.