Псалми 69

1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.

Para el director del coro. Con la melodía de “Los lirios”. Un salmo de David ¡Dios, sálvame porque tengo el agua hasta el cuello!

2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

Me estoy hundiendo cada vez más en el barro y no encuentro tierra firme sobre la cual ponerme en pie. Me siento como en aguas profundas, y su torrente me cubre.

3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.

Estoy cansado de gritar pidiendo ayuda. Mi garganta ya está reseca. Mis ojos están hinchados de tanto llorar a la espera de la ayuda de mi Dios.

4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.

Los que me odian sin motivos suman más que los cabellos de mi cabeza. Muchos de mis enemigos tratan de destruirme con engaños. ¿Cómo puedo devolver lo que no he robado?

5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.

¡Dios tu sabes cuán necio soy! Mis pecados no te son desconocidos.

6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!

No dejes que los que creen en tí Sean avergonzados por mi culpa, oh, Dios Todopoderoso. No permitas que los que te siguen sufran desgracia por mi culpa, oh, Dios de Israel.

7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.

Porque por tu causa he soportado insultos y mi rostro refleja mi vergüenza.

8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

Me he convertido en un extranjero entre mis hermanos, los Israelitas. Un forastero para mis propios hermanos.

9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

Mi devoción por tu casa me consume por dentro. Me tomo a pecho los insultos de quienes te maldicen.

10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

Lloré e hice ayuno, pero se burlaron de mi.

11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.

Gemí cubierto en cilicio, pero se burlaron de mi.

12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.

Las personas sentadas en las puertas de la cuidad inventan rumores sobre mi. Soy el objeto de burla de las canciones que cantan los borrachos.

13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.

Pero mi oración eres tú, oh Señor, y creo que este es un buen momento para escuchar tu respuesta. Oh Dios, en tu fidelidad y amor, respóndeme con la seguridad de tu salvación.

14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

Por favor, rescátame del lodo, ¡no me dejes hundir! Sálvame de los que me odian y de hundirme en las aguas profundas.

15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.

No permitas que las aguas me cubran por completo. No dejes que las aguas profundas me ahoguen. No dejes que la tumba se apodere de mi.

16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.

Por favor, responde mis oraciones, oh, Señor, porque eres bueno y me amas con fidelidad y amor. Por tu bondad, por favor, ayúdame.

17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.

No huyas de mi, porque soy tu siervo. Por favor, respóndeme con prontitud porque estoy en problemas.

18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.

Ven aquí y rescátame. Libérame de mis enemigos.

19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.

Tú conoces mi vergüenza, mi desgracia y humillación. Sabes bien lo que mis enemigos me hacen.

20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Sus insultos han quebrantado mi corazón. Estoy enfermo y sin cura. Clamé por misericordia, pero nadie me ayudó. Nadie me mostró compasión.

21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.

En lugar de compadecerse de mi me dieron de comer hierbas amargas y vinagre para beber.

22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.

Que la mesa servida delante de ellos se convierta en su propia trampa, y su propia red los atrape y sean llevados al castigo.

23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.

Que sus ojos queden ciegos y no puedan ver. Que sus espaldas se encorven de abatimiento.

24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!

Derrama tu juicio sobre ellos. Consúmelos con tu ira.

25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.

Que sus casas queden desoladas, y abandonadas.

26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.

Porque ellos persiguen a los que tú has castigado, y agravan el dolor de los que has disciplinado.

27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.

Castígalos por el mal que han hecho. No los absuelvas.

28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.

Borra sus nombres del libro de la vida. No los dejes estar en la lista de los justos.

29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.

Pero yo estoy sufriendo y tengo mucho dolor. Por favor, Señor, sálvame y guárdame.

30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.

Alabaré el nombre de Dios con canciones. Contaré de lo increíble que él es y cuán agradecido le estoy.

31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.

Esto hace más feliz al Señor que el sacrificio de animales. Más que el ganado y los toros con cuernos y pezuñas.

32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.

El que es humilde verá esto y se alegrará. Que Dios aliente a todos los que se acercan a él.

33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.

Dios escucha a los pobres y no ignora a su pueblo que está en prisión.

34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!

¡Alábenle en el cielo y en la tierra, los mares y todo lo que en ellos vive!

35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.

Porque Dios salvará a Sión, y reconstruirá las ciudades de Judá. Ellos viven allí y poseen la tierra.

36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.

Los descendientes de quienes lo siguen heredarán la tierra, y quienes lo aman, vivirán allí.