Приче Соломонове 24
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Hamootatti hin hinaafin; garee isaanii taʼuus hin hawwin;
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
garaan isaanii hammina malataatii; hidhiin isaaniis rakkina odeessa.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Manni ogummaadhaan ijaarama; hubannaadhaanis jabeeffamee dhaabama;
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
kutaawwan isaas, beekumsaan, qabeenya gatii guddaatii fi miidhagaadhaan guutamu.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
Ogeessi humna guddaa qaba; beekaan namaa immoo jabina itti dabalata;
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
waraana banuuf qajeelfama, moʼannaa argachuudhaaf immoo gorsitoota hedduu si barbaachisa.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Gowwaa irraa ogummaan akka malee ol fagoo dha; inni karra duratti afaan isaa hin saaqqatu.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
Namni hammina malu, “Maltee” jedhama.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
Malli gowwummaa cubbuu dha; namoonnis qoostuu ni balfu.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
Ati yoo gaafa rakkinaa laafte, jabinni kee dhugumaanuu xinnaa dha!
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Warra gara duʼaatti geeffamaa jiran duʼa jalaa baasi; warra ajjeefamuuf qopheeffamanis oolchi.
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
Yoo ati, “Nu waan kana homaa hin beekne” jette, inni yaada namaa madaalu sun hin hubatuu? Kan lubbuu kee eegu sun waan kana hin beekuu? Inni nama hundaaf akkuma hojii isaatti gatii hin kennuu?
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
Yaa ilma ko, dammi waan gaarii taʼeef nyaadhu; nadhiin dammaa sitti ni miʼaawa.
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
Akka ogummaan lubbuu keetti miʼaawu illee beeki; ati yoo isa argatte fuul duratti abdii qabda; abdiin kees hin citu.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Akka nama seeraan hin bulleetti mana nama qajeelaa riphxee hin eeggatin; mana jireenya isaas hin saamin.
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
Namni qajeelaan yeroo torba kufu iyyuu, deebiʼee ni kaʼaatii; namni hamaan garuu yeroo balaan itti dhufutti ni gufata.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Yeroo diinni kee kufutti hin ililchin; yeroo inni gufatuttis garaan kee hin gammadin;
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
yoo kanaa achii Waaqayyo waan kanatti ni gaddaatii; dheekkamsa isaas isa irraa deebisa.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Ati sababii jalʼootaatiif aariidhaan hin gubatin; hamootattis hin hinaafin.
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
Namni jalʼaan fuul duratti abdii hin qabuutii; ibsaan hamootaas ni dhaama.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
Yaa ilma ko, Waaqayyoo fi mootii sodaadhu; finciltootattis hin makamin;
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
badiisni akkuma tasaa isaanitti dhufaatii; balaa isaan lachuu fidan eenyutu beeka?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
Kunneenis jechoota ogeessaa ti: Murtii kennuu irratti nama wal caalchisuun gaarii miti:
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
Kan nama yakka qabuun, “Ati balleessaa hin qabdu” jedhu kam iyyuu namni isa abaara; sabnis isa balaaleffata.
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
Warri nama yakka hojjetu ifatan garuu ni gammadu; eebbi guddaanis ni dhufaaf.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
Deebiin qajeelaan, akkuma hidhii dhungachuu ti.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Hojii kee kan diidaa raawwadhuutii lafa qotiisaa kees qopheeffadhu; ergasii mana kee ijaarradhu.
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Sababii tokko malee ollaa keetti dhugaa hin baʼin yookaan hidhii keetiin hin gowwoomsin.
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Ati, “Waanuma inni na godhe anis isa nan godha; waan inni hojjeteefis gatii isaa nan deebisa” hin jedhin.
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
Ani lafa qotiisaa nama dhibaaʼaa keessa baʼee, iddoo dhaabaa wayinii nama qalbii hin qabnee keessas darbe;
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
qoraattiin lafa hunda guuteera; laftis aramaadhaan fudhatameera; dallaan dhagaas diigameera.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Ani argeen waan sana qalbeeffadhe; waanan arge sana irraas barumsa nan argadhe:
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
hirriba xinnaa; mugaatii xinnaa; xinnoo harka walitti marachuu;
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
hiyyummaanis akkuma hattuutti, deegummaanis akkuma loltuu hidhateetti sitti dhufa.
