Књига о Јову 8

1 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:

Lalu berkatalah Bildad, "Berapa lama lagi kaubicara begitu? Kata-katamu seperti angin yang menderu.

2 Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?

3 Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?

Allah tidak pernah membengkokkan keadilan; tidak pernah gagal menegakkan kebenaran.

4 Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.

Mungkin anak-anakmu berdosa terhadap Dia, maka sepantasnyalah mereka dihukum oleh-Nya.

5 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,

Tetapi jika kepada-Nya engkau bernaung, meminta belas kasihan dan memohon ampun,

6 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;

jika hatimu jujur, tanpa cela, Allah akan menolongmu dengan segera; dan sebagai imbalan, rumah tanggamu akan dipulihkan.

7 И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.

Kekayaanmu yang hilang itu tidak berarti dibandingkan dengan apa yang kaudapat nanti.

8 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;

Orang arif di zaman dahulu hendaknya kauperhatikan, dan kaurenungkan pengalaman para nenek moyang.

9 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.

Hidup kita pendek, kita tak tahu apa-apa; hari-hari kita seperti bayangan belaka.

10 Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?

Dengarkan perkataan orang arif itu dahulu, mereka memberi pelajaran ini kepadamu,

11 Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?

'Di tempat berair saja tumbuh gelagah; pandan hanya terdapat di tanah bencah.

12 Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.

Jika airnya kering, gelagah itu merana, lebih cepat daripada tumbuhan lainnya. Padahal masih segar dan belum saatnya, ia dipotong dan diambil manfaatnya.

13 Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.

Begitulah orang yang tidak bertuhan. Ia lupa pada Allah, maka hilanglah harapan.

14 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;

Seutas benang yang lembut menjadi andalannya; sarang laba-laba menjadi kepercayaannya.

15 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.

Kuatkah sarang itu jika dijadikan sandaran? Tahankah benang itu jika dijadikan pegangan?'

16 Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;

Seperti ilalang, segarlah orang yang tidak bertuhan; jika disinari surya, ia tumbuh subur dan memenuhi taman.

17 Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;

Akarnya membelit batu-batu di tanah; melilit kuat, ia tak mudah goyah.

18 Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.

Tetapi, coba, cabutlah sekarang ilalang itu, maka seolah-olah tak pernah ia ada di situ.

19 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.

Ya, kesenangan orang jahat cuma itu saja; orang lain datang dan menggantikan dia.

20 Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.

Tapi Allah tak pernah meninggalkan orang setia, dan tak pernah pula Ia menolong orang durhaka.

21 Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.

Mulutmu akan dibuat-Nya tertawa, bibirmu akan bersorak-sorak ria.

22 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.

Pembencimu akan malu dan merasa rendah, dan rumah penjahat akan dirusak hingga musnah."