< Књига о Јову 21 >

1 А Јов одговори и рече:
Iyyoob akkana jedhee deebise:
2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
“Dubbii koo qalbeeffadhaa dhaggeeffadhaa; kun waan isin ittiin na jajjabeessitan haa taʼu.
3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
Yeroo ani dubbadhu naa obsaa; erga ani dubbadhee booddee isin natti qoosuu dandeessu.
4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
“Dhugumaan kan ani komadhu namaa? Ani maaliif obsa hin dhabne ree?
5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
Na ilaalaatii dinqisiifadhaa; harka keessanis afaan keessan irra kaaʼadhaa.
6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
Ani yommuu waan kana yaadu nan sodaadha; hollannaanis na qabata.
7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
Hamoonni maaliif itti fufanii lubbuun jiraatu? Maaliif dulloomanii humnas argachaa deemu?
8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
Ijoolleen isaanii naannoo isaaniitti, sanyiin isaaniis fuula isaanii duratti jabaatanii dhaabatu.
9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
Manni isaanii nagaa dha; waan sodaatu illee hin qabu; uleen Waaqaas isaan hin tuqxu.
10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
Kormi isaanii dhalchuu hin dadhabu; saawwan isaanii ni dhalu; hin gatatanis.
11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
Isaan ijoollee isaanii akkuma bushaayeetti bobbaasu; daaʼimman isaanii immoo ni burraaqu.
12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Dibbee fi kiraaraan sirbu; sagalee ululleetiinis ni gammadu.
13 Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
Isaan bara isaanii badhaadhummaadhaan fixatu; nagaadhaanis ni awwaalamu. (Sheol h7585)
14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
Taʼu illee isaan Waaqaan akkana jedhu; ‘Nu dhiisi! Nu karaa kee beekuuf fedhii hin qabnu.
15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
Akka nu isa tajaajilluuf Waaqni waan Hunda Dandaʼu eenyu? Nu isa kadhannee maal arganna?’
16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
Badhaadhummaan isaanii garuu isaan harka hin jiru; kanaafuu ani gorsa hamootaa irraa nan fagaadha.
17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
“Garuu ibsaan hamootaa yoom iyyuu ni dhaamaa? Balaan yoom iyyuu isaanitti dhufaa? Waaqnis dheekkamsa isaatiin badiisa isaanitti fidaa?
18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
Isaan akkuma cidii fuula qilleensaa duraa ti; akkuma habaqii bubbeen hamaan fudhatee deemuu ti.
19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
Isin, ‘Waaqni balleessaa nama tokkoo ilmaan isaatiif kuusa’ jettu. Akka inni waan kana beekuuf Waaqni namichuma mataa isaatiif gatii isaa haa kennu!
20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
Iji isaa badiisa isaa haa argu; inni xoofoo dheekkamsa Waaqa Waan Hunda Dandaʼuu haa dhugu.
21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
Inni yeroo jiʼi isaaf qoodame dhumutti, waaʼee maatii isaa kan dhiisee biraa deemu sanaa dhimma maalii qabaata?
22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
“Namni tokko iyyuu Waaqa beekumsa barsiisuu dandaʼaa? Waaqni ol aantotatti iyyuu ni muraatii.
23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
Namni tokko utuma itti tolee nagaan jiraatuu, utuma humna guutuu qabuu,
24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
utuma dhagni isaa gabbatee jiruu, utuma lafeen isaa dhukaan guutamee jiruu ni duʼa.
25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
Namni biraa immoo utuu gammachuu tokko illee hin argin, jireenya hadhaaʼaa jiraachaa duʼa.
26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.
Isaan biyyoo keessa wal bira ciciisu; lachan isaaniittuu raammoon ni tuutaʼa.
27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
“Ani yaada keessanii fi mala isin ittiin na miidhuu barbaaddan nan beeka.
28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
Isin, ‘Manni namicha guddaa, dunkaanni namoonni hamoon keessa jiraatan amma eessa jira?’ jettu.
29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
Isin namoota karaa deeman hin gaafannee? Waan isaan jedhanis hin qalbeeffannee?
30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
Akka namni hamaan guyyaa balaa oolfamu, akka inni guyyaa dheekkamsaa illee baraaramu hin qalbeeffannee?
31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
Namni fuuluma isaa dura dhaabatee hojii isaa itti himu eenyu? Namni gatii waan inni hojjetee baasuuf eenyu?
32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.
Inni gara awwaalaatti geeffama; awwaalli isaas ni eegama.
33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
Biyyoon sulula keessaa isatti miʼaawa; namoonni hundi isa duukaa buʼu; namoonni akka malee baayʼeenis fuula isaa dura deemu.
34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
“Yoos isin akkamiin waan faayidaa hin qabneen na jajjabeessuu dandeessu ree? Deebiin keessanis soba qofa!”

< Књига о Јову 21 >