Pwovèb 22

1 Pito yo nonmen non ou an byen pase pou ou gen anpil richès. Pito moun gen anpil konsiderasyon pou ou pase pou ou gen anpil lajan ak anpil lò.

美名勝過大財； 恩寵強如金銀。

2 Pa gen diferans ant moun rich ak moun pòv, paske tou de se kreyati Bondye yo ye.

富戶窮人在世相遇， 都為耶和華所造。

3 Moun ki gen konprann, lè li wè malè ap vin sou li, li wete kò l'. Men, moun sòt pote lestonmak li bay, epi se li ki peye sa.

通達人見禍藏躲； 愚蒙人前往受害。

4 Soumèt ou devan Bondye, gen krentif pou li: W'a gen richès, y'a nonmen non ou, w'a viv lontan.

敬畏耶和華心存謙卑， 就得富有、尊榮、生命為賞賜。

5 Moun ki mache kwochi jwenn pikan ak pèlen sou wout yo. Si ou renmen lavi, pa fè menm wout ak yo.

乖僻人的路上有荊棘和網羅； 保守自己生命的，必要遠離。

6 Bay yon timoun prensip li dwe swiv. Jouk li mouri, li p'ap janm bliye l'.

教養孩童，使他走當行的道， 就是到老他也不偏離。

7 Moun rich ap donminen sou moun pòv. Lè ou prete lajan nan men yon moun, ou tounen timoun devan pòt li.

富戶管轄窮人； 欠債的是債主的僕人。

8 Lè ou simen lenjistis, ou rekòlte malè. Ou rete konsa sak te fè ou gen gwo kòlèt la disparèt.

撒罪孽的，必收災禍； 他逞怒的杖也必廢掉。

9 Bondye beni moun ki gen bon kè, paske lè moun ki gen bon kè wè yon pòv, yo separe sa yo genyen an avè l'.

眼目慈善的，就必蒙福， 因他將食物分給窮人。

10 Mete moun k'ap pase lòt moun nan betiz la deyò, lamenm tout kont, tout joure ap sispann.

趕出褻慢人，爭端就消除； 紛爭和羞辱也必止息。

11 Moun ki pa gen move lide dèyè tèt yo epi ki gen bon pawòl nan bouch yo ap gen wa a pou zanmi yo. Men, Bondye renmen moun ki sensè.

喜愛清心的人因他嘴上的恩言， 王必與他為友。

12 Seyè a pwoteje moun k'ap di verite. Men, li fè moun k'ap bay manti yo wont.

耶和華的眼目眷顧聰明人， 卻傾敗奸詐人的言語。

13 Parese rete chita lakay li, li di si li soti bèt nan bwa va manje l' nan lari a.

懶惰人說：外頭有獅子； 我在街上就必被殺。

14 Pawòl fanm adiltè se gwo pèlen. Lè Seyè a move sou yon moun, moun lan ap pran nan pèlen sa a.

淫婦的口為深坑； 耶和華所憎惡的，必陷在其中。

15 Timoun toujou ap fè move bagay. Men, fwèt ap fè yo pa rekonmanse ankò.

愚蒙迷住孩童的心， 用管教的杖可以遠遠趕除。

16 Lè w'ap peze yon pòv malere se lespri l' w'ap louvri. Lè w'ap fè moun rich kado, se pòv w'ap fè l' pòv.

欺壓貧窮為要利己的， 並送禮與富戶的，都必缺乏。

17 Louvri zòrèy ou, koute pawòl moun ki gen bon konprann yo. Chache konprann sa m'ap moutre ou la a.

你須側耳聽受智慧人的言語， 留心領會我的知識。

18 L'a bon pou ou toujou kenbe yo nan kè ou, pou yo ka toujou anba lang ou.

你若心中存記， 嘴上咬定，這便為美。

19 Koulye a, mwen pral moutre ou tout pawòl sa yo, ou menm tou, pou ou ka mete konfyans ou nan Seyè a.

我今日以此特特指教你， 為要使你倚靠耶和華。

20 Depi lontan, mwen te ekri bon pawòl sa yo pou ou. W'a jwenn anpil bon konsèy ak konesans ladan yo.

謀略和知識的美事， 我豈沒有寫給你嗎？

21 Y'a fè ou konnen verite a jan li ye a. Konsa, w'a pote bon repons bay moun ki te voye ou la. Men yo:

要使你知道真言的實理， 你好將真言回覆那打發你來的人。

22 Pa pran ti sa pòv la genyen an paske se pòv li ye. Pa pwofite sou ti malere yo nan tribinal.

貧窮人，你不可因他貧窮就搶奪他的物， 也不可在城門口欺壓困苦人；

23 Se Seyè a ki va plede kòz yo pou yo. L'a touye moun ki vòlò malere sa yo.

因耶和華必為他辨屈； 搶奪他的，耶和華必奪取那人的命。

24 Pa fè zanmi ak moun ki ankòlè fasil. Pa mache ak moun ki gen san wo.

好生氣的人，不可與他結交； 暴怒的人，不可與他來往；

25 W'a pran move mès yo. W'a rale malè sou ou.

恐怕你效法他的行為， 自己就陷在網羅裏。

26 Pa pwomèt pou ou reskonsab dèt yon lòt moun fè.

不要與人擊掌， 不要為欠債的作保。

27 Si ou pa ka peye, y'a sezi ata kabann anba do ou.

你若沒有甚麼償還， 何必使人奪去你睡臥的床呢？

28 Pa janm deplase bòn tè kote granmoun lontan te mete yo.

你先祖所立的地界， 你不可挪移。

29 Moutre m' yon nonm ki gen ladrès nan sa l'ap fè. Se moun konsa k'ap rive travay ak chèf. Li pa pral travay ak moun ki pa anyen.

你看見辦事殷勤的人嗎？ 他必站在君王面前， 必不站在下賤人面前。