< Job 16 >

1 Darauf erwidert Job und spricht:
А Јов одговори и рече:
2 "Desgleichen hörte ich schon viel; ihr alle seid mir leidige Tröster.
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 Sind zweckvoll windige Worte? Oder, was zwingt dich, daß du Rede stehst?
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 Wie ihr, so könnte ich auch reden, wärt ihr an meiner Stelle. Ich übertrumpfte euch durch Worte, und schüttelte bloß mit dem Kopfe über euch.
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 Mit meinem Munde tröstete ich euch, doch Mitleid hielte meine Lippen an.
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 Wenn aber ich jetzt rede, so wird mein Schmerz doch nicht gelindert. Und unterlaß ich es, was nur verliere ich?
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 So hat man also mich besiegt. Du hast mir das verwirrt, was für mich zeugt,
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 hast wehrlos mich gemacht. - Zum Kläger ward er mir und trat mir gegenüber; er sagte mir ins Angesicht, ich löge.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 Er rümpft die Nase und befeindet mich und knirscht mit seinen Zähnen wider mich, und als mein Feind rollt er die Augen gegen mich.
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 Sie sperren gegen mich den Mund weit auf und schlagen mich gar schmählich auf die Wangen; dabei ergänzen sie sich gegenseitig wider mich.
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 Dem Bösewicht gibt Gott mich preis; durch Frevler Hände macht er meine Wunde aufbrechen.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 Ich lebte ruhig. Da kam im Sturm er gegen mich, ergriff mich an dem Nacken, warf mich hin und machte mich für sich zur Zielscheibe.
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 Die Pfeile schwirren um mich her. Er spaltet meine Nieren schonungslos und schüttet meine Galle auf den Boden.
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 Er bricht mir Bresche ein um Bresche und rennt gleich einem Kriegsheld wider mich.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 Da habe ich das Trauerkleid mir angenäht und in den Staub mein Horn gebohrt.
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 Vom Weinen rot ist mein Gesicht, und meine Augen sind umflort.
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 Und doch war schuldlos meine Hand, aufrichtig immer mein Gebet.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 Du, Erde, decke nicht mein Blut, und meinem Klageruf sei keine Schranke!
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 Im Himmel gibt's für mich noch Zeugen und Eideshelfer in den Höhen.
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 Fürsprecher sind mir meine Sitten. Mein Auge weint zu Gott,
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 daß er dem Manne Recht verschaffe gegen Gott, so, wie man's bei den Menschen macht und seinesgleichen.
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 Denn wenig Jahre noch, dann walle ich auf einem Pfade ohne Wiederkehr."
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.

< Job 16 >