Job 15
1 Darauf erwidert Eliphaz von Teman also:
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 "Kann denn ein Weiser so unsinnige Beweise bringen und sich in solcher Hohlheit blähen?
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 Kann er Beweis mit Reden führen, die nichts taugen, mit Sprüchen, die nichts nütze sind?
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 Du machst die Gottesfurcht zunichte, zerstörst die Andacht vor der Gottheit,
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 wenn deine Schuld dich lehrt, also zu reden, und du Verschmitzter Redeweise wählst.
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 Dein eigener Mund verdammt dich und nicht ich; die eigenen Lippen strafen dich.
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 Warst du als Erstlingsmensch geboren und kamst du vor den Hügeln auf die Welt,
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 und hörtest du im Rate Gottes zu und holtest Weisheit dir allein?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 Was weißt du, und wir wüßten's nicht, verstehst, was unbekannt uns wäre?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 Sind unter uns doch graue Häupter, mehr als betagt genug, um Vater dir zu sein.
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 Ist dir die Gotteströstung zu gering, das Wort, das sanft an dich ergeht?
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 Warum reißt dich ein Unmut fort? Was blicken deine Augen finster,
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 daß deinen Geist du Gott zurückzugeben trachtest? Nur mit dem Munde freilich hast du das gesagt.
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 Was ist der Mensch, daß rein er wäre, gerecht der Weibgeborene?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 Selbst seinen Heiligen traut er nicht; der Himmel ist nicht rein in seinen Augen,
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 geschweige der Abscheuliche, Verdorbene, der Mensch, der Sünde wie das Wasser trinkt.
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 Ich will dich lehren; hör mir zu. Was ich geschaut, will ich dir sagen,
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 was Weise einst verkündet, was ihre Väter ihnen nicht verhehlt,
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 die noch allein im Lande saßen, zu denen noch kein Fremder kam.
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 Des Bösen Leben ist voll Angst; nur wenig Jahre sind für den Gewaltmenschen bestimmt.
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 Der Schrecken hallt in seinem Ohr; wiewohl in Sicherheit, wird er vom Räuber überfallen schon.
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 Er gibt den Glauben auf, dem Dunkel zu entrinnen; er ist bestimmt für blutigen Tod
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 und wird ein Fraß der Geier. Er weiß, ihm ist ein finsterer Tag von ihm bestimmt.
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 Ihn schreckt die Not; ihn überfällt die Drangsalszeit gleich einem kampfbereiten Hahn.
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 Weil gegen Gott die Hand er ausgestreckt und dem Allmächtigen er Trotz geboten,
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 so stürmt er gegen ihn, mit seines rauhen Schildes Wölbung.
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 Er deckt mit dem Visier sein Angesicht, legt einen Panzerschurz um seine Lenden.
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 Nur in verfemten Städten noch kann jener siedeln, in unbewohnbaren Gebäuden, die schon dem Abbruch sind verfallen.
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 Er wird nicht wieder reich, noch hat Bestand je seine Habe; er schlägt im Boden nimmer Wurzel.
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 Der Finsternis entgeht er nicht, es dörrt die Hitze seine Zweige, und seine Blüten fallen durch den Sturmwind ab.
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 Zu denen, die auf Nichtiges vertrauen, irrt er hin; sein Entgelt ist das Nichts.
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 Noch vor der Zeit verwelken sie, und seine Zweige grünen nimmer.
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 Er wirft gleich einem Weinstock seine Früchte ab, wirft wie der Ölbaum seine Blüte hin.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 Des Frevlers Rotte ist ja unfruchtbar, und Feuer frißt des Unrechts Zelte.
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 Sie brüten Unheil, hecken Ungemach, und ihres Leibes Frucht ist Trug."
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
