Proverbes 15

1 La réponse douce apaise la fureur; mais la parole fâcheuse excite la colère.

Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.

2 La langue des sages embellit la science; mais la bouche des fous profère la folie.

Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.

3 Les yeux de l'Eternel sont en tous lieux, contemplant les méchants et les bons.

Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.

4 La langue qui corrige [le prochain], est [comme] l'arbre de vie; mais celle où il y a de la perversité, est un rompement d'esprit.

Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.

5 Le fou méprise l'instruction de son père; mais celui qui prend garde à la répréhension, deviendra bien-avisé.

Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.

6 Il y a un grand trésor dans la maison du juste; mais il y a du trouble dans le revenu du méchant.

У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.

7 Les lèvres des sages répandent partout la science; mais le cœur des fous ne fait pas ainsi.

Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.

8 Le sacrifice des méchants est en abomination à l'Eternel; mais la requête des hommes droits lui est agréable.

Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.

9 La voie du méchant est en abomination à l'Eternel; mais il aime celui qui s'adonne soigneusement à la justice.

Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.

10 Le châtiment est fâcheux à celui qui quitte le [droit] chemin; [mais] celui qui hait d'être repris, mourra.

Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.

11 Le sépulcre et le gouffre sont devant l'Eternel; combien plus les cœurs des enfants des hommes? (Sheol h7585)

Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol h7585)

12 Le moqueur n'aime point qu'on le reprenne, et il n'ira [jamais] vers les sages.

Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.

13 Le cœur joyeux rend la face belle, mais l'esprit est abattu par l'ennui du cœur.

Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

14 Le cœur de l'homme prudent cherche la science; mais la bouche des fous se repaît de folie.

Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.

15 Tous les jours de l'affligé sont mauvais; mais quand on a le cœur gai, c'est un banquet perpétuel.

Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.

16 Un peu de bien vaut mieux avec la crainte de l'Eternel, qu'un grand trésor avec lequel il y a du trouble.

Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.

17 Mieux vaut un repas d'herbes, où il y a de l'amitié, qu'un repas de bœuf bien gras, où il y a de la haine.

Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.

18 L'homme furieux excite la querelle; mais l'homme tardif à colère apaise la dispute.

Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.

19 La voie du paresseux est comme une haie de ronces; mais le chemin des hommes droits est relevé.

Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.

20 L'enfant sage réjouit le père; mais l'homme insensé méprise sa mère.

Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.

21 La folie est la joie de celui qui est dépourvu de sens; mais l'homme prudent dresse ses pas pour marcher.

Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.

22 Les résolutions deviennent inutiles où il n'y a point de conseil; mais il y a de la fermeté dans la multitude des conseillers.

Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.

23 L'homme a de la joie dans les réponses de sa bouche; et la parole dite en son temps combien est-elle bonne?

Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!

24 Le chemin de la vie tend en haut pour l'homme prudent, afin qu'il se retire du sépulcre qui est en bas. (Sheol h7585)

Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol h7585)

25 L'Eternel démolit la maison des orgueilleux, mais il établit la borne de la veuve.

Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

26 Les pensées du malin sont en abomination à l'Eternel; mais celles de ceux qui sont purs, sont des paroles agréables.

Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.

27 Celui qui est entièrement adonné au gain déshonnête, trouble sa maison; mais celui qui hait les dons, vivra.

Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

28 Le cœur du juste médite ce qu'il doit répondre; mais la bouche des méchants profère des choses mauvaises.

Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.

29 L'Eternel est loin des méchants; mais il exauce la requête des justes.

Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.

30 La clarté des yeux réjouit le cœur; et la bonne renommée engraisse les os.

Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.

31 L'oreille qui écoute la répréhension de vie, logera parmi les sages.

Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

32 Celui qui rejette l'instruction a en dédain son âme; mais celui qui écoute la répréhension, s'acquiert du sens.

Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

33 La crainte de l'Eternel est une instruction de sagesse, et l'humilité va devant la gloire.

Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.