Psalms 74
1 Maschil of Asaph. O God, why hast thou cast [us] off for ever? Why doth thine anger smoke against the sheep of thy pasture?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Remember thy congregation, which thou hast gotten of old, Which thou hast redeemed to be the tribe of thine inheritance; [And] mount Zion, wherein thou hast dwelt.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Lift up thy feet unto the perpetual ruins, All the evil that the enemy hath done in the sanctuary.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Thine adversaries have roared in the midst of thine assembly; They have set up their ensigns for signs.
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 They seemed as men that lifted up Axes upon a thicket of trees.
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 And now all the carved work thereof They break down with hatchet and hammers.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 They have set thy sanctuary on fire; They have profaned the dwelling-place of thy name [by casting it] to the ground.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 They said in their heart, Let us make havoc of them altogether: They have burned up all the synagogues of God in the land.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 We see not our signs: There is no more any prophet; Neither is there among us any that knoweth how long.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 How long, O God, shall the adversary reproach? Shall the enemy blaspheme thy name for ever?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Why drawest thou back thy hand, even thy right hand? [Pluck it] out of thy bosom [and] consume [them].
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Yet God is my King of old, Working salvation in the midst of the earth.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 Thou didst divide the sea by thy strength: Thou brakest the heads of the sea-monsters in the waters.
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 Thou brakest the heads of leviathan in pieces; Thou gavest him to be food to the people inhabiting the wilderness.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Thou didst cleave fountain and flood: Thou driedst up mighty rivers.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 The day is thine, the night also is thine: Thou hast prepared the light and the sun.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 Thou hast set all the borders of the earth: Thou hast made summer and winter.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Remember this, that the enemy hath reproached, O Jehovah, And that a foolish people hath blasphemed thy name.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Oh deliver not the soul of thy turtle-dove unto the wild beast: Forget not the life of thy poor for ever.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Have respect unto the covenant; For the dark places of the earth are full of the habitations of violence.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Oh let not the oppressed return ashamed: Let the poor and needy praise thy name.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Arise, O God, plead thine own cause: Remember how the foolish man reproacheth thee all the day.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Forget not the voice of thine adversaries: The tumult of those that rise up against thee ascendeth continually.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
