Job 11
1 Then answered Zophar the Naamathite, and said,
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Should not the multitude of words be answered? And should a man full of talk be justified?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Should thy boastings make men hold their peace? And when thou mockest, shall no man make thee ashamed?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 For thou sayest, My doctrine is pure, And I am clean in thine eyes.
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 But oh that God would speak, And open his lips against thee,
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 And that he would show thee the secrets of wisdom! For he is manifold in understanding. Know therefore that God exacteth of thee less than thine iniquity deserveth.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Canst thou by searching find out God? Canst thou find out the Almighty unto perfection?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 The measure thereof is longer than the earth, And broader than the sea.
Дуже од земље, шире од мора.
10 If he pass through, and shut up, And call unto judgment, then who can hinder him?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 For he knoweth false men: He seeth iniquity also, even though he consider it not.
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 But vain man is void of understanding, Yea, man is born [as] a wild ass’s colt.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 If thou set thy heart aright, And stretch out thy hands toward him;
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 If iniquity be in thy hand, put it far away, And let not unrighteousness dwell in thy tents.
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 Surely then shalt thou lift up thy face without spot; Yea, thou shalt be stedfast, and shalt not fear:
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 For thou shalt forget thy misery; Thou shalt remember it as waters that are passed away,
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 And [thy] life shall be clearer than the noonday; Though there be darkness, it shall be as the morning.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 And thou shalt be secure, because there is hope; Yea, thou shalt search [about thee], and shalt take thy rest in safety.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Also thou shalt lie down, and none shall make thee afraid; Yea, many shall make suit unto thee.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 But the eyes of the wicked shall fail, And they shall have no way to flee; And their hope shall be the giving up of the ghost.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
