約伯記 4

1 提幔人以利法回答說：

Тада одговори Елифас Теманац и рече:

2 人若想與你說話，你就厭煩嗎？ 但誰能忍住不說呢？

Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?

3 你素來教導許多的人， 又堅固軟弱的手。

Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;

4 你的言語曾扶助那將要跌倒的人； 你又使軟弱的膝穩固。

Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.

5 但現在禍患臨到你，你就昏迷， 挨近你，你便驚惶。

А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

6 你的倚靠不是在你敬畏上帝嗎？ 你的盼望不是在你行事純正嗎？

Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?

7 請你追想：無辜的人有誰滅亡？ 正直的人在何處剪除？

Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?

8 按我所見，耕罪孽、種毒害的人 都照樣收割。

Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.

9 上帝一出氣，他們就滅亡； 上帝一發怒，他們就消沒。

Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.

10 獅子的吼叫和猛獅的聲音盡都止息； 少壯獅子的牙齒也都敲掉。

Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.

11 老獅子因絕食而死； 母獅之子也都離散。

Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.

12 我暗暗地得了默示； 我耳朵也聽其細微的聲音。

Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.

13 在思念夜中、異象之間， 世人沉睡的時候，

У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,

14 恐懼、戰兢臨到我身， 使我百骨打戰。

Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,

15 有靈從我面前經過， 我身上的毫毛直立。

И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.

16 那靈停住， 我卻不能辨其形狀； 有影像在我眼前。 我在靜默中聽見有聲音說：

Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:

17 必死的人豈能比上帝公義嗎？ 人豈能比造他的主潔淨嗎？

Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?

18 主不信靠他的臣僕， 並且指他的使者為愚昧；

Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;

19 何況那住在土房、根基在塵土裏、 被蠹蟲所毀壞的人呢？

А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

20 早晚之間，就被毀滅， 永歸無有，無人理會。

Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.

21 他帳棚的繩索豈不從中抽出來呢？ 他死，且是無智慧而死。

Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.