約伯記 3

1 此後，約伯開口咒詛自己的生日，

Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.

2 說：

И проговоривши Јов рече:

3 願我生的那日 和說懷了男胎的那夜都滅沒。

Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!

4 願那日變為黑暗； 願上帝不從上面尋找它； 願亮光不照於其上。

Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!

5 願黑暗和死蔭索取那日； 願密雲停在其上； 願日蝕恐嚇它。

Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!

6 願那夜被幽暗奪取， 不在年中的日子同樂， 也不入月中的數目。

Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!

7 願那夜沒有生育， 其間也沒有歡樂的聲音。

Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!

8 願那咒詛日子且能惹動鱷魚的 咒詛那夜。

Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!

9 願那夜黎明的星宿變為黑暗， 盼亮卻不亮， 也不見早晨的光線；

Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;

10 因沒有把懷我胎的門關閉， 也沒有將患難對我的眼隱藏。

Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.

11 我為何不出母胎而死？ 為何不出母腹絕氣？

Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?

12 為何有膝接收我？ 為何有奶哺養我？

Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?

13 不然，我就早已躺臥安睡，

Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,

14 和地上為自己重造荒邱的君王、謀士，

С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,

15 或與有金子、將銀子裝滿了房屋的王子 一同安息；

Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.

16 或像隱而未現、不到期而落的胎， 歸於無有，如同未見光的嬰孩。

Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?

17 在那裏惡人止息攪擾， 困乏人得享安息，

Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,

18 被囚的人同得安逸， 不聽見督工的聲音。

И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.

19 大小都在那裏； 奴僕脫離主人的轄制。

Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.

20 受患難的人為何有光賜給他呢？ 心中愁苦的人為何有生命賜給他呢？

Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,

21 他們切望死，卻不得死； 求死，勝於求隱藏的珍寶。

Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,

22 他們尋見墳墓就快樂， 極其歡喜。

Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?

23 人的道路既然遮隱， 上帝又把他四面圍困， 為何有光賜給他呢？

Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?

24 我未曾吃飯就發出歎息； 我唉哼的聲音湧出如水。

Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.

25 因我所恐懼的臨到我身， 我所懼怕的迎我而來。

Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.

26 我不得安逸，不得平靜， 也不得安息，卻有患難來到。

Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.