Romans 9
1 I say the truth in Christ, I lie not, my conscience also bearing me witness in the Holy Ghost,
Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
2 That I have great heaviness and continual sorrow in my heart.
Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
3 For I could wish that myself were accursed from Christ for my brethren, my kinsmen according to the flesh:
Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
4 Who are Israelites; to whom [pertaineth] the adoption, and the glory, and the covenants, and the giving of the law, and the service [of God], and the promises;
Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
5 Whose [are] the fathers, and of whom as concerning the flesh Christ [came], who is over all, God blessed for ever. Amen. (aiōn g165)
Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин. (aiōn g165)
6 Not as though the word of God hath taken none effect. For they [are] not all Israel, which are of Israel:
А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
7 Neither, because they are the seed of Abraham, [are they] all children: but, In Isaac shall thy seed be called.
Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
8 That is, They which are the children of the flesh, these [are] not the children of God: but the children of the promise are counted for the seed.
То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
9 For this [is] the word of promise, At this time will I come, and Sara shall have a son.
Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
10 And not only [this]; but when Rebecca also had conceived by one, [even] by our father Isaac;
Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
11 (For [the children] being not yet born, neither having done any good or evil, that the purpose of God according to election might stand, not of works, but of him that calleth; )
Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
12 It was said unto her, The elder shall serve the younger.
Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
13 As it is written, Jacob have I loved, but Esau have I hated.
Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
14 What shall we say then? [Is there] unrighteousness with God? God forbid.
Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
15 For he saith to Moses, I will have mercy on whom I will have mercy, and I will have compassion on whom I will have compassion.
Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
16 So then [it is] not of him that willeth, nor of him that runneth, but of God that sheweth mercy.
Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
17 For the scripture saith unto Pharaoh, Even for this same purpose have I raised thee up, that I might shew my power in thee, and that my name might be declared throughout all the earth.
Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
18 Therefore hath he mercy on whom he will [have mercy], and whom he will he hardeneth.
Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
19 Thou wilt say then unto me, Why doth he yet find fault? For who hath resisted his will?
Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
20 Nay but, O man, who art thou that repliest against God? Shall the thing formed say to him that formed [it], Why hast thou made me thus?
А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио?
21 Hath not the potter power over the clay, of the same lump to make one vessel unto honour, and another unto dishonour?
Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
22 [What] if God, willing to shew [his] wrath, and to make his power known, endured with much longsuffering the vessels of wrath fitted to destruction:
А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
23 And that he might make known the riches of his glory on the vessels of mercy, which he had afore prepared unto glory,
И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
24 Even us, whom he hath called, not of the Jews only, but also of the Gentiles?
Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
25 As he saith also in Osee, I will call them my people, which were not my people; and her beloved, which was not beloved.
Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
26 And it shall come to pass, [that] in the place where it was said unto them, Ye [are] not my people; there shall they be called the children of the living God.
И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
27 Esaias also crieth concerning Israel, Though the number of the children of Israel be as the sand of the sea, a remnant shall be saved:
А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
28 For he will finish the work, and cut [it] short in righteousness: because a short work will the Lord make upon the earth.
Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
29 And as Esaias said before, Except the Lord of Sabaoth had left us a seed, we had been as Sodoma, and been made like unto Gomorrha.
И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
30 What shall we say then? That the Gentiles, which followed not after righteousness, have attained to righteousness, even the righteousness which is of faith.
Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
31 But Israel, which followed after the law of righteousness, hath not attained to the law of righteousness.
А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
32 Wherefore? Because [they sought it] not by faith, but as it were by the works of the law. For they stumbled at that stumblingstone;
Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
33 As it is written, Behold, I lay in Sion a stumblingstone and rock of offence: and whosoever believeth on him shall not be ashamed.
Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
