Matthew 13
1 The same day went Jesus out of the house, and sat by the sea side.
И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2 And great multitudes were gathered together unto him, so that he went into a ship, and sat; and the whole multitude stood on the shore.
И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3 And he spake many things unto them in parables, saying, Behold, a sower went forth to sow;
И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4 And when he sowed, some [seeds] fell by the way side, and the fowls came and devoured them up:
И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5 Some fell upon stony places, where they had not much earth: and forthwith they sprung up, because they had no deepness of earth:
А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6 And when the sun was up, they were scorched; and because they had no root, they withered away.
И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7 And some fell among thorns; and the thorns sprung up, and choked them:
А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8 But other fell into good ground, and brought forth fruit, some an hundredfold, some sixtyfold, some thirtyfold.
А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9 Who hath ears to hear, let him hear.
Ко има уши да чује нека чује.
10 And the disciples came, and said unto him, Why speakest thou unto them in parables?
И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11 He answered and said unto them, Because it is given unto you to know the mysteries of the kingdom of heaven, but to them it is not given.
А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12 For whosoever hath, to him shall be given, and he shall have more abundance: but whosoever hath not, from him shall be taken away even that he hath.
Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13 Therefore speak I to them in parables: because they seeing see not; and hearing they hear not, neither do they understand.
Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14 And in them is fulfilled the prophecy of Esaias, which saith, By hearing ye shall hear, and shall not understand; and seeing ye shall see, and shall not perceive:
И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15 For this people’s heart is waxed gross, and [their] ears are dull of hearing, and their eyes they have closed; lest at any time they should see with [their] eyes, and hear with [their] ears, and should understand with [their] heart, and should be converted, and I should heal them.
Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16 But blessed [are] your eyes, for they see: and your ears, for they hear.
А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17 For verily I say unto you, That many prophets and righteous [men] have desired to see [those things] which ye see, and have not seen [them]; and to hear [those things] which ye hear, and have not heard [them.]
Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18 Hear ye therefore the parable of the sower.
Ви пак чујте причу о сејачу:
19 When any one heareth the word of the kingdom, and understandeth [it] not, then cometh the wicked [one], and catcheth away that which was sown in his heart. This is he which received seed by the way side.
Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20 But he that received the seed into stony places, the same is he that heareth the word, and anon with joy receiveth it;
А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21 Yet hath he not root in himself, but dureth for a while: for when tribulation or persecution ariseth because of the word, by and by he is offended.
Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22 He also that received seed among the thorns is he that heareth the word; and the care of this world, and the deceitfulness of riches, choke the word, and he becometh unfruitful. (aiōn g165)
А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. (aiōn g165)
23 But he that received seed into the good ground is he that heareth the word, and understandeth [it]; which also beareth fruit, and bringeth forth, some an hundredfold, some sixty, some thirty.
А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24 Another parable put he forth unto them, saying, The kingdom of heaven is likened unto a man which sowed good seed in his field:
Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25 But while men slept, his enemy came and sowed tares among the wheat, and went his way.
А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26 But when the blade was sprung up, and brought forth fruit, then appeared the tares also.
А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27 So the servants of the householder came and said unto him, Sir, didst not thou sow good seed in thy field? from whence then hath it tares?
Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28 He said unto them, An enemy hath done this. The servants said unto him, Wilt thou then that we go and gather them up?
А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29 But he said, Nay; lest while ye gather up the tares, ye root up also the wheat with them.
А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30 Let both grow together until the harvest: and in the time of harvest I will say to the reapers, Gather ye together first the tares, and bind them in bundles to burn them: but gather the wheat into my barn.
Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31 Another parable put he forth unto them, saying, The kingdom of heaven is like to a grain of mustard seed, which a man took, and sowed in his field:
Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32 Which indeed is the least of all seeds: but when it is grown, it is the greatest among herbs, and becometh a tree, so that the birds of the air come and lodge in the branches thereof.
Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33 Another parable spake he unto them; The kingdom of heaven is like unto leaven, which a woman took, and hid in three measures of meal, till the whole was leavened.
Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34 All these things spake Jesus unto the multitude in parables; and without a parable spake he not unto them:
Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35 That it might be fulfilled which was spoken by the prophet, saying, I will open my mouth in parables; I will utter things which have been kept secret from the foundation of the world.
Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36 Then Jesus sent the multitude away, and went into the house: and his disciples came unto him, saying, Declare unto us the parable of the tares of the field.
Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37 He answered and said unto them, He that soweth the good seed is the Son of man;
А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38 The field is the world; the good seed are the children of the kingdom; but the tares are the children of the wicked [one];
А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39 The enemy that sowed them is the devil; the harvest is the end of the world; and the reapers are the angels. (aiōn g165)
А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели. (aiōn g165)
40 As therefore the tares are gathered and burned in the fire; so shall it be in the end of this world. (aiōn g165)
Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века. (aiōn g165)
41 The Son of man shall send forth his angels, and they shall gather out of his kingdom all things that offend, and them which do iniquity;
Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42 And shall cast them into a furnace of fire: there shall be wailing and gnashing of teeth.
И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43 Then shall the righteous shine forth as the sun in the kingdom of their Father. Who hath ears to hear, let him hear.
Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44 Again, the kingdom of heaven is like unto treasure hid in a field; the which when a man hath found, he hideth, and for joy thereof goeth and selleth all that he hath, and buyeth that field.
Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45 Again, the kingdom of heaven is like unto a merchant man, seeking goodly pearls:
Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46 Who, when he had found one pearl of great price, went and sold all that he had, and bought it.
Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47 Again, the kingdom of heaven is like unto a net, that was cast into the sea, and gathered of every kind:
Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48 Which, when it was full, they drew to shore, and sat down, and gathered the good into vessels, but cast the bad away.
Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49 So shall it be at the end of the world: the angels shall come forth, and sever the wicked from among the just, (aiōn g165)
Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних. (aiōn g165)
50 And shall cast them into the furnace of fire: there shall be wailing and gnashing of teeth.
И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51 Jesus saith unto them, Have ye understood all these things? They say unto him, Yea, Lord.
Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52 Then said he unto them, Therefore every scribe [which is] instructed unto the kingdom of heaven is like unto a man [that is] an householder, which bringeth forth out of his treasure [things] new and old.
А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53 And it came to pass, [that] when Jesus had finished these parables, he departed thence.
И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54 And when he was come into his own country, he taught them in their synagogue, insomuch that they were astonished, and said, Whence hath this [man] this wisdom, and [these] mighty works?
И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55 Is not this the carpenter’s son? is not his mother called Mary? and his brethren, James, and Joses, and Simon, and Judas?
Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56 And his sisters, are they not all with us? Whence then hath this [man] all these things?
И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57 And they were offended in him. But Jesus said unto them, A prophet is not without honour, save in his own country, and in his own house.
И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58 And he did not many mighty works there because of their unbelief.
И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
