Mark 14
1 After two days was [the feast of] the passover, and of unleavened bread: and the chief priests and the scribes sought how they might take him by craft, and put [him] to death.
Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.
2 But they said, Not on the feast [day], lest there be an uproar of the people.
Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
3 And being in Bethany in the house of Simon the leper, as he sat at meat, there came a woman having an alabaster box of ointment of spikenard very precious; and she brake the box, and poured [it] on his head.
И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.
4 And there were some that had indignation within themselves, and said, Why was this waste of the ointment made?
А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?
5 For it might have been sold for more than three hundred pence, and have been given to the poor. And they murmured against her.
Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.
6 And Jesus said, Let her alone; why trouble ye her? she hath wrought a good work on me.
А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.
7 For ye have the poor with you always, and whensoever ye will ye may do them good: but me ye have not always.
Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
8 She hath done what she could: she is come aforehand to anoint my body to the burying.
Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.
9 Verily I say unto you, Wheresoever this gospel shall be preached throughout the whole world, [this] also that she hath done shall be spoken of for a memorial of her.
Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.
10 And Judas Iscariot, one of the twelve, went unto the chief priests, to betray him unto them.
И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.
11 And when they heard [it], they were glad, and promised to give him money. And he sought how he might conveniently betray him.
А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.
12 And the first day of unleavened bread, when they killed the passover, his disciples said unto him, Where wilt thou that we go and prepare that thou mayest eat the passover?
И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?
13 And he sendeth forth two of his disciples, and saith unto them, Go ye into the city, and there shall meet you a man bearing a pitcher of water: follow him.
И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,
14 And wheresoever he shall go in, say ye to the goodman of the house, The Master saith, Where is the guestchamber, where I shall eat the passover with my disciples?
И где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
15 And he will shew you a large upper room furnished [and] prepared: there make ready for us.
И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.
16 And his disciples went forth, and came into the city, and found as he had said unto them: and they made ready the passover.
И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.
17 And in the evening he cometh with the twelve.
И кад би увече, дође са дванаесторицом.
18 And as they sat and did eat, Jesus said, Verily I say unto you, One of you which eateth with me shall betray me.
И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
19 And they began to be sorrowful, and to say unto him one by one, [Is] it I? and another [said, Is] it I?
А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?
20 And he answered and said unto them, [It is] one of the twelve, that dippeth with me in the dish.
А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.
21 The Son of man indeed goeth, as it is written of him: but woe to that man by whom the Son of man is betrayed! good were it for that man if he had never been born.
Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.
22 And as they did eat, Jesus took bread, and blessed, and brake [it], and gave to them, and said, Take, eat: this is my body.
И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
23 And he took the cup, and when he had given thanks, he gave [it] to them: and they all drank of it.
И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.
24 And he said unto them, This is my blood of the new testament, which is shed for many.
И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.
25 Verily I say unto you, I will drink no more of the fruit of the vine, until that day that I drink it new in the kingdom of God.
Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.
26 And when they had sung an hymn, they went out into the mount of Olives.
И отпојавши хвалу изађоше на гору Маслинску.
27 And Jesus saith unto them, All ye shall be offended because of me this night: for it is written, I will smite the shepherd, and the sheep shall be scattered.
И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.
28 But after that I am risen, I will go before you into Galilee.
Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.
29 But Peter said unto him, Although all shall be offended, yet [will] not I.
А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.
30 And Jesus saith unto him, Verily I say unto thee, That this day, [even] in this night, before the cock crow twice, thou shalt deny me thrice.
И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
31 But he spake the more vehemently, If I should die with thee, I will not deny thee in any wise. Likewise also said they all.
А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.
32 And they came to a place which was named Gethsemane: and he saith to his disciples, Sit ye here, while I shall pray.
И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.
33 And he taketh with him Peter and James and John, and began to be sore amazed, and to be very heavy;
И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.
34 And saith unto them, My soul is exceeding sorrowful unto death: tarry ye here, and watch.
И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.
35 And he went forward a little, and fell on the ground, and prayed that, if it were possible, the hour might pass from him.
И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.
36 And he said, Abba, Father, all things [are] possible unto thee; take away this cup from me: nevertheless not what I will, but what thou wilt.
И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.
37 And he cometh, and findeth them sleeping, and saith unto Peter, Simon, sleepest thou? couldest not thou watch one hour?
И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?
38 Watch ye and pray, lest ye enter into temptation. The spirit truly [is] ready, but the flesh [is] weak.
Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.
39 And again he went away, and prayed, and spake the same words.
И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.
40 And when he returned, he found them asleep again, (for their eyes were heavy, ) neither wist they what to answer him.
И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.
41 And he cometh the third time, and saith unto them, Sleep on now, and take [your] rest: it is enough, the hour is come; behold, the Son of man is betrayed into the hands of sinners.
И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.
42 Rise up, let us go; lo, he that betrayeth me is at hand.
Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.
43 And immediately, while he yet spake, cometh Judas, one of the twelve, and with him a great multitude with swords and staves, from the chief priests and the scribes and the elders.
И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.
44 And he that betrayed him had given them a token, saying, Whomsoever I shall kiss, that same is he; take him, and lead [him] away safely.
И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.
45 And as soon as he was come, he goeth straightway to him, and saith, Master, master; and kissed him.
И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.
46 And they laid their hands on him, and took him.
А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.
47 And one of them that stood by drew a sword, and smote a servant of the high priest, and cut off his ear.
А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
48 And Jesus answered and said unto them, Are ye come out, as against a thief, with swords and [with] staves to take me?
И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,
49 I was daily with you in the temple teaching, and ye took me not: but the scriptures must be fulfilled.
А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.
50 And they all forsook him, and fled.
И оставивши Га, ученици сви побегоше.
51 And there followed him a certain young man, having a linen cloth cast about [his] naked [body]; and the young men laid hold on him:
И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.
52 And he left the linen cloth, and fled from them naked.
А он оставивши платно го побеже од њих.
53 And they led Jesus away to the high priest: and with him were assembled all the chief priests and the elders and the scribes.
И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.
54 And Peter followed him afar off, even into the palace of the high priest: and he sat with the servants, and warmed himself at the fire.
И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.
55 And the chief priests and all the council sought for witness against Jesus to put him to death; and found none.
А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;
56 For many bare false witness against him, but their witness agreed not together.
Јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.
57 And there arose certain, and bare false witness against him, saying,
И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:
58 We heard him say, I will destroy this temple that is made with hands, and within three days I will build another made without hands.
Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.
59 But neither so did their witness agree together.
И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.
60 And the high priest stood up in the midst, and asked Jesus, saying, Answerest thou nothing? what [is it which] these witness against thee?
И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
61 But he held his peace, and answered nothing. Again the high priest asked him, and said unto him, Art thou the Christ, the Son of the Blessed?
А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
62 And Jesus said, I am: and ye shall see the Son of man sitting on the right hand of power, and coming in the clouds of heaven.
А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.
63 Then the high priest rent his clothes, and saith, What need we any further witnesses?
А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?
64 Ye have heard the blasphemy: what think ye? And they all condemned him to be guilty of death.
Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.
65 And some began to spit on him, and to cover his face, and to buffet him, and to say unto him, Prophesy: and the servants did strike him with the palms of their hands.
И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.
66 And as Peter was beneath in the palace, there cometh one of the maids of the high priest:
И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,
67 And when she saw Peter warming himself, she looked upon him, and said, And thou also wast with Jesus of Nazareth.
И видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.
68 But he denied, saying, I know not, neither understand I what thou sayest. And he went out into the porch; and the cock crew.
А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.
69 And a maid saw him again, and began to say to them that stood by, This is [one] of them.
И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.
70 And he denied it again. And a little after, they that stood by said again to Peter, Surely thou art [one] of them: for thou art a Galilaean, and thy speech agreeth [thereto].
А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.
71 But he began to curse and to swear, [saying], I know not this man of whom ye speak.
А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.
72 And the second time the cock crew. And Peter called to mind the word that Jesus said unto him, Before the cock crow twice, thou shalt deny me thrice. And when he thought thereon, he wept.
И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.
