Luke 22
1 Now the feast of unleavened bread drew nigh, which is called the Passover.
Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2 And the chief priests and scribes sought how they might kill him; for they feared the people.
И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3 Then entered Satan into Judas surnamed Iscariot, being of the number of the twelve.
А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4 And he went his way, and communed with the chief priests and captains, how he might betray him unto them.
И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5 And they were glad, and covenanted to give him money.
И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6 And he promised, and sought opportunity to betray him unto them in the absence of the multitude.
И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7 Then came the day of unleavened bread, when the passover must be killed.
А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8 And he sent Peter and John, saying, Go and prepare us the passover, that we may eat.
И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9 And they said unto him, Where wilt thou that we prepare?
А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10 And he said unto them, Behold, when ye are entered into the city, there shall a man meet you, bearing a pitcher of water; follow him into the house where he entereth in.
А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11 And ye shall say unto the goodman of the house, The Master saith unto thee, Where is the guestchamber, where I shall eat the passover with my disciples?
И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12 And he shall shew you a large upper room furnished: there make ready.
И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13 And they went, and found as he had said unto them: and they made ready the passover.
А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14 And when the hour was come, he sat down, and the twelve apostles with him.
И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15 And he said unto them, With desire I have desired to eat this passover with you before I suffer:
И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16 For I say unto you, I will not any more eat thereof, until it be fulfilled in the kingdom of God.
Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17 And he took the cup, and gave thanks, and said, Take this, and divide [it] among yourselves:
И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18 For I say unto you, I will not drink of the fruit of the vine, until the kingdom of God shall come.
Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19 And he took bread, and gave thanks, and brake [it], and gave unto them, saying, This is my body which is given for you: this do in remembrance of me.
И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20 Likewise also the cup after supper, saying, This cup [is] the new testament in my blood, which is shed for you.
А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21 But, behold, the hand of him that betrayeth me [is] with me on the table.
Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22 And truly the Son of man goeth, as it was determined: but woe unto that man by whom he is betrayed!
И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23 And they began to enquire among themselves, which of them it was that should do this thing.
И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24 And there was also a strife among them, which of them should be accounted the greatest.
А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25 And he said unto them, The kings of the Gentiles exercise lordship over them; and they that exercise authority upon them are called benefactors.
А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26 But ye [shall] not [be] so: but he that is greatest among you, let him be as the younger; and he that is chief, as he that doth serve.
Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27 For whether [is] greater, he that sitteth at meat, or he that serveth? [is] not he that sitteth at meat? but I am among you as he that serveth.
Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28 Ye are they which have continued with me in my temptations.
А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29 And I appoint unto you a kingdom, as my Father hath appointed unto me;
И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30 That ye may eat and drink at my table in my kingdom, and sit on thrones judging the twelve tribes of Israel.
Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.
31 And the Lord said, Simon, Simon, behold, Satan hath desired [to have] you, that he may sift [you] as wheat:
Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32 But I have prayed for thee, that thy faith fail not: and when thou art converted, strengthen thy brethren.
А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33 And he said unto him, Lord, I am ready to go with thee, both into prison, and to death.
А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34 And he said, I tell thee, Peter, the cock shall not crow this day, before that thou shalt thrice deny that thou knowest me.
А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35 And he said unto them, When I sent you without purse, and scrip, and shoes, lacked ye any thing? And they said, Nothing.
И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36 Then said he unto them, But now, he that hath a purse, let him take [it], and likewise [his] scrip: and he that hath no sword, let him sell his garment, and buy one.
А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37 For I say unto you, that this that is written must yet be accomplished in me, And he was reckoned among the transgressors: for the things concerning me have an end.
Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38 And they said, Lord, behold, here [are] two swords. And he said unto them, It is enough.
А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39 And he came out, and went, as he was wont, to the mount of Olives; and his disciples also followed him.
И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40 And when he was at the place, he said unto them, Pray that ye enter not into temptation.
А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41 And he was withdrawn from them about a stone’s cast, and kneeled down, and prayed,
И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42 Saying, Father, if thou be willing, remove this cup from me: nevertheless not my will, but thine, be done.
Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43 And there appeared an angel unto him from heaven, strengthening him.
А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44 And being in an agony he prayed more earnestly: and his sweat was as it were great drops of blood falling down to the ground.
И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45 And when he rose up from prayer, and was come to his disciples, he found them sleeping for sorrow,
И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46 And said unto them, Why sleep ye? rise and pray, lest ye enter into temptation.
И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47 And while he yet spake, behold a multitude, and he that was called Judas, one of the twelve, went before them, and drew near unto Jesus to kiss him.
Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48 But Jesus said unto him, Judas, betrayest thou the Son of man with a kiss?
А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49 When they which were about him saw what would follow, they said unto him, Lord, shall we smite with the sword?
А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50 And one of them smote the servant of the high priest, and cut off his right ear.
И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51 And Jesus answered and said, Suffer ye thus far. And he touched his ear, and healed him.
А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52 Then Jesus said unto the chief priests, and captains of the temple, and the elders, which were come to him, Be ye come out, as against a thief, with swords and staves?
А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53 When I was daily with you in the temple, ye stretched forth no hands against me: but this is your hour, and the power of darkness.
Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54 Then took they him, and led [him], and brought him into the high priest’s house. And Peter followed afar off.
А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55 And when they had kindled a fire in the midst of the hall, and were set down together, Peter sat down among them.
А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56 But a certain maid beheld him as he sat by the fire, and earnestly looked upon him, and said, This man was also with him.
Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57 And he denied him, saying, Woman, I know him not.
А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58 And after a little while another saw him, and said, Thou art also of them. And Peter said, Man, I am not.
И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59 And about the space of one hour after another confidently affirmed, saying, Of a truth this [fellow] also was with him: for he is a Galilæan.
И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60 And Peter said, Man, I know not what thou sayest. And immediately, while he yet spake, the cock crew.
А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61 And the Lord turned, and looked upon Peter. And Peter remembered the word of the Lord, how he had said unto him, Before the cock crow, thou shalt deny me thrice.
И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62 And Peter went out, and wept bitterly.
И изишавши напоље плака горко.
63 And the men that held Jesus mocked him, and smote [him].
А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64 And when they had blindfolded him, they struck him on the face, and asked him, saying, Prophesy, who is it that smote thee?
И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65 And many other things blasphemously spake they against him.
И друге многе хуле говораху на Њ.
66 And as soon as it was day, the elders of the people and the chief priests and the scribes came together, and led him into their council, saying,
И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67 Art thou the Christ? tell us. And he said unto them, If I tell you, ye will not believe:
Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68 And if I also ask [you], ye will not answer me, nor let [me] go.
А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69 Hereafter shall the Son of man sit on the right hand of the power of God.
Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70 Then said they all, Art thou then the Son of God? And he said unto them, Ye say that I am.
Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71 And they said, What need we any further witness? for we ourselves have heard of his own mouth.
А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
