John 3
1 There was a man of the Pharisees, named Nicodemus, a ruler of the Jews:
Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.
2 The same came to Jesus by night, and said unto him, Rabbi, we know that thou art a teacher come from God: for no man can do these miracles that thou doest, except God be with him.
Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.
3 Jesus answered and said unto him, Verily, verily, I say unto thee, Except a man be born again, he cannot see the kingdom of God.
Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.
4 Nicodemus saith unto him, How can a man be born when he is old? can he enter the second time into his mother’s womb, and be born?
Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
5 Jesus answered, Verily, verily, I say unto thee, Except a man be born of water and [of] the Spirit, he cannot enter into the kingdom of God.
Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.
6 That which is born of the flesh is flesh; and that which is born of the Spirit is spirit.
Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.
7 Marvel not that I said unto thee, Ye must be born again.
Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.
8 The wind bloweth where it listeth, and thou hearest the sound thereof, but canst not tell whence it cometh, and whither it goeth: so is every one that is born of the Spirit.
Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.
9 Nicodemus answered and said unto him, How can these things be?
Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?
10 Jesus answered and said unto him, Art thou a master of Israel, and knowest not these things?
Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?
11 Verily, verily, I say unto thee, We speak that we do know, and testify that we have seen; and ye receive not our witness.
Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.
12 If I have told you earthly things, and ye believe not, how shall ye believe, if I tell you [of] heavenly things?
Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?
13 And no man hath ascended up to heaven, but he that came down from heaven, [even] the Son of man which is in heaven.
И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.
14 And as Moses lifted up the serpent in the wilderness, even so must the Son of man be lifted up:
И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.
Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни: (aiōnios g166)
16 For God so loved the world, that he gave his only begotten Son, that whosoever believeth in him should not perish, but have everlasting life. (aiōnios g166)
Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни. (aiōnios g166)
17 For God sent not his Son into the world to condemn the world; but that the world through him might be saved.
Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.
18 He that believeth on him is not condemned: but he that believeth not is condemned already, because he hath not believed in the name of the only begotten Son of God.
Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.
19 And this is the condemnation, that light is come into the world, and men loved darkness rather than light, because their deeds were evil.
А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.
20 For every one that doeth evil hateth the light, neither cometh to the light, lest his deeds should be reproved.
Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.
21 But he that doeth truth cometh to the light, that his deeds may be made manifest, that they are wrought in God.
А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.
22 After these things came Jesus and his disciples into the land of Judæa; and there he tarried with them, and baptized.
А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.
23 And John also was baptizing in Ænon near to Salim, because there was much water there: and they came, and were baptized.
А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.
24 For John was not yet cast into prison.
Јер још не беше Јован бачен у тамницу.
25 Then there arose a question between [some] of John’s disciples and the Jews about purifying.
Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.
26 And they came unto John, and said unto him, Rabbi, he that was with thee beyond Jordan, to whom thou barest witness, behold, the same baptizeth, and all [men] come to him.
И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.
27 John answered and said, A man can receive nothing, except it be given him from heaven.
Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.
28 Ye yourselves bear me witness, that I said, I am not the Christ, but that I am sent before him.
Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.
29 He that hath the bride is the bridegroom: but the friend of the bridegroom, which standeth and heareth him, rejoiceth greatly because of the bridegroom’s voice: this my joy therefore is fulfilled.
Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.
30 He must increase, but I [must] decrease.
Онај треба да расте, а ја да се умањујем.
31 He that cometh from above is above all: he that is of the earth is earthly, and speaketh of the earth: he that cometh from heaven is above all.
Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.
32 And what he hath seen and heard, that he testifieth; and no man receiveth his testimony.
И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.
33 He that hath received his testimony hath set to his seal that God is true.
Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.
34 For he whom God hath sent speaketh the words of God: for God giveth not the Spirit by measure [unto him].
Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.
35 The Father loveth the Son, and hath given all things into his hand.
Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.
