Hebrews 5
1 For every high priest taken from among men is ordained for men in things [pertaining] to God, that he may offer both gifts and sacrifices for sins:
Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за грехе,
2 Who can have compassion on the ignorant, and on them that are out of the way; for that he himself also is compassed with infirmity.
Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу.
3 And by reason hereof he ought, as for the people, so also for himself, to offer for sins.
И зато је дужан како за народне тако и за своје грехе приносити.
4 And no man taketh this honour unto himself, but he that is called of God, as [was] Aaron.
И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.
5 So also Christ glorified not himself to be made an high priest; but he that said unto him, Thou art my Son, to day have I begotten thee.
Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече: Ти си мој син, ја Те данас родих.
6 As he saith also in another [place], Thou [art] a priest for ever after the order of Melchisedec. (aiōn g165)
Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом. (aiōn g165)
7 Who in the days of his flesh, when he had offered up prayers and supplications with strong crying and tears unto him that was able to save him from death, and was heard in that he feared;
Он у дане тела свог мољења и молитве к Ономе који Га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности.
8 Though he were a Son, yet learned he obedience by the things which he suffered;
Иако и беше Син Божји, али од оног што пострада научи се послушању.
9 And being made perfect, he became the author of eternal salvation unto all them that obey him; (aiōnios g166)
И свршивши све, постаде свима који Га послушаше узрок спасења вечног. (aiōnios g166)
10 Called of God an high priest after the order of Melchisedec.
И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседековом.
11 Of whom we have many things to say, and hard to be uttered, seeing ye are dull of hearing.
За ког бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању.
12 For when for the time ye ought to be teachers, ye have need that one teach you again which [be] the first principles of the oracles of God; and are become such as have need of milk, and not of strong meat.
Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет потребујете да учите које су прва слова речи Божије; и постадосте да требате млека, а не јаке хране.
13 For every one that useth milk [is] unskilful in the word of righteousness: for he is a babe.
Јер који се год храни млеком, не разуме речи правде, јер је дете.
14 But strong meat belongeth to them that are of full age, [even] those who by reason of use have their senses exercised to discern both good and evil.
А савршених је тврда храна, који имају осећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла.
